Sudbine ljudi na prisilnom radu u nacističkoj Nemačkoj

Hana S. je imala osam godina kada je umrla sestra njene bake. Bila je suviše mlada da bi shvatila šta joj se dogodilo kada je odvedena na prisilni rad u nacističku Nemačku.

Hanina baba tetka je bila samo jedna od 13 miliona muškaraca, žena i dece koliko ih je bilo prisiljeno na težak rad. Mnogi od njih deportovani su iz zemalja koje su nacisti okupirali.

Rupe u porodičnoj istoriji

„Slučajno sam saznala za njenu sudbinu“, kaže Hana S. Ona dolazi iz Belorusije, ali ne želi da navedemo njeno puno ime. Sreli smo je u Berlinu, gde je prisustvovala seminaru o prisilnom radu u vreme nacionalsocijalizma.

„O tome se u mojoj porodici nije mnogo pričalo“, kaže ona. „Mislim da je to sramota.“ Zbog toga su podaci koje Hana ima o svojoj baba tetki nepotpuni. „To je rupa u mojoj porodičnoj istoriji“, kaže.

Hana zna samo to da je sestra njene bake morala da peče hleb. Ali nada se da će jednog dana saznati više. I to je jedan od razloga zašto je došla u Berlin, u Dokumentacioni centar o nacističkom prisilnom radu.

Ona tamo, zajedno sa ostalim zainteresovanim za istoriju, učestvuje na desetodnevnom seminaru koji organizuje „Akcija pomirenje – servis za mir“. Tu može da dobije detaljne informacije o prisilnom radu u vreme nacizma. Osim nje, iz Belorusije je došlo još pet učesnika.

„Ovo je tema koja me dotiče, ali je i emocionalno iscrpljujuća“, kaže Hana, 30-godišnjakinja koja radi kao učiteljica. Kasnije želi da i sama dodatno istraži arhive.

Znali su da su pored njih ljudi na prisilnom radu

Dok to priča, Hana gleda u gole zidove barake u kojoj su u vreme nacizma bili smešteni prisilni radnici. To je deo nekadašnje kasarne koja je građena od 1943. godine, a danas služi kao mesto sećanja u okviru Dokumentacionog centra za nacistički prisilni rad.

Stablo ispred prozora je i tada bilo tu. Kao i okolne kuće. Iz njih su stanovnici mogli da vide logor – da vide recimo kako su prisilni radnici rano ujutro trčali u okolne fabrike, a uveče se vraćali nazad.

Lako je zamisliti skučenost, hladnoću i strašne higijenske uslove u kasarni, o čemu su kasnije i pričali mnogi preživeli. Privatnosti nije bilo, čak ni u prostoriji s nužnicima na kraju hodnika.

Logori na svakom ćošku

Primer Berlina, glavnog grada tadašnjeg Rajha, naročito dobro ilustruje ogromne razmere korišćenja prisilnog rada. Berlin nije bio samo centar nacističke države, već i sedište velikih fabrika, pa i onih za proizvodnju oružja. One su imale veliku potrebu za radnicima, pogotovo zato što su mnogi nemački muškarci bili na frontu.

-pročitajte još: I poslednji Krup bio je veoma blizak nacistima

Samo je u Berlinu radilo oko pola miliona muškaraca, žena, pa čak i dece. „Prisilnog rada je bilo svuda po Berlinu“, objašnjava istoričar Roland Borhers, koji istražuje nacistički prisilni rad u Dokumentacionom centru. „Logori su bili na svakom ćošku“, kaže. Ali, teško da se nešto od toga može prepoznati u današnjoj slici grada.

Stalno pronalaze nove logore

Prema procenama istoričara, u Berlinu je bilo oko 3.000 logora za prisilni rad. Osim običnih baraka, kao kolektivni smeštaj služili su i magacini, tavani ili privatni stanovi. U javno dostupnoj bazi podataka do sada je zabeleženo 2.000 logora, a Borhers to redovno dopunjava dodatnim podacima. „Stalno pronalazimo nove logore“, kaže istoričar.

U vreme nacizma, svaka firma je mogla da zatraži prisilne radnike – od velike fabrike oružja, pa do obične pekare. „Trebalo je samo da odu do biroa za zapošljavanje, objasne svoje potrebe i dokažu da je njihova firma važna“, objašnjava Borhers. „Onda bi im bili dodeljeni prisilni radnici.“

Malo se zna o iskustvima žrtava

Nakon Drugog svetskog rata o prisilnom radu se dugo ćutalo. Na obradi podataka počelo je da se radi tek sredinom 1980-ih. Taj posao traje sve do danas. Borhers naglašava da neki aspekti još nisu dovoljno ispitani. Pre svega, kako kaže, suviše malo se zna o iskustvima žrtava.

I Hana je iskusila da se u mnogim porodicama, zbog sramote ili iz drugih razloga, malo govorilo o tome. Zato je važno, smatra ona, baviti se temom nacističkog prisilnog rada, „kako se takvi zločini u budućnosti ne bi ponavljali“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.