Sudbinski izbori za Erdogana

Lokalni izbori u Turskoj su mnogo više od biranja novih gradonačelnika i opštinskih veća. Nakon nemira u parku Gezi u Istanbulu, korupcijskog skandala i zabrane popularnih socijalnih mreža, oni su neka vrsta referenduma o Erdoganu.

Atmosfera nepoverenja zavladala je u Turskoj gde su izbori do sada bili uglavnom slobodni i pošteni. Turska je politički polarizovana, a tokom kampanje su svi, i vlada i opozicija, upozoravali na moguće prevare i pozivali članstvo na krajnji oprez.

Lider opozicione Stranke nacionalističkog pokreta (MHP) Devlet Bahčeli porucio je svojim ljudima da bi napuštanjem birališta, makar i na trenutak, dali protivniku priliku za prevaru. Građanski pokret okupio je samo za Istanbul najmanje 25.000 posmatrača, a vodeća opoziciona Republikanska narodna stranka rasporediće pola miliona posmatrača na svih 200.000 birališta širom zemlje.

Međutim, AKP nije ništa manje zabrinuta, a Erdogan je pozvao svoje pristalice da ne dopuste da ih prevare protivnici koji se koriste društvenim mrežama.

Hoće li će posle ovog ispita Erdogan izaći oslabljen ili ojačan biće odlučeno u 15-milionskoj metropoli Istanbulu, gde je današnji premijer pre tačno 20 godina počeo svoju političku karijeru kao gradonačelnik. Ukoliko Erdoganova stranka AKP izgubi na izborima u ovom gradu na Bosporu, to bi za 60-godišnjeg premijera bio težak politički udarac.

Mustafa Sariguel kandidat je koji Erdoganu sprema takav udarac. 57-godišnji gradonačelnik bogatog istanbulskog okruga Sisli je kandidat sekularne opozicione stranke CHP i time protivkandidat Erdoganovom partijskom prijatelju i aktuelnom gradonačelniku Kadiru Topbasu. Ispitivanja javnog mnjenja predviđaju tesan rezultat.

Sariguel obećava da će u slučaju pobede uvesti besplatni internet u celom gradu i besplatan javni prevoz za studente. To su jasni znaci da Sariguel pre svega želi glasove mladih. Erdogan ga naziva anarhistom.

Žestoki verbalni rat

Političari u Turskoj su tokom predizborne kampanje oduvek bili relativno nepristojni. Ipak, aktuelna kampanja je i za samu Tursku neuobičajena. Šef CHP-a Kemal Kilicdaroglu naziva tako Erdogana "glavnim lopovom", dok premijer prebacuje svojim protivnicima da su organizovali "terorističku organizaciju" s ciljem rušenja vlade.

Optužbe za korupciju u poslednje vreme su teško pogodile Erdogana. Skoro svakodnevno se na internetu pojavljuju novi telefonski razgovori koji Erdogana ili druge članove vlade dovode u nezgodnu situaciju. Malo je reč o podmićivanju, malo o pritisku na medije. Erdogan na sve to gleda kao na zaveru pokreta islamskog propovednika Fethulaha Gulena, koji je dugo podržavao AKP, ali je u međuvremenu sa vladom u lošim odnosima.

Kao odgovor na optužbe za korupciju Erdogan je smenio više stotina policajaca, sudija i tužilaca koji su važili za Gulenove pristalice. Prošle sedmice je bio blokirao pristup Tviteru, a preti da će zabraniti i Jutjub. Njegove pristalice u tome vide neophodne mere u cilju zaštite države, a njegovi protivnici - napade na demokratiju i znak panike političara koji sve više vlada autoritarno.

Feti Ačikel, politikolog sa univerziteta u Ankari, iza Erdoganovih grubih postupaka, koji polarizuju, vidi dobro iskalkulisanu strategiju. On smatra da je od protesta u parku Gezi prošlog leta, pomoću "kontrolisane napetosti" u društvu, Erdogan pokušao da sprovede svoj cilj - uvođenje novog predsedničkog sistema u Turskoj, po uzoru na francuski ili američki. Naravno da sebe vidi na predsedničkoj funkciji.

Lokalni izbori kao referendum

Međutim od tog plana nije bilo ništa. Umesto toga, sve veći broj Turaka se distancira od Erdogana. Na protestima u parku Gezi život je izgubilo osam osoba, a polarizacija u turskom društvu je sve veća. Optužbe za korupciju dodatno zaoštravaju situaciju jer one pokazuju do sada nepoznatu dimenziju AKP-a. "Zbog toga su ovi izbori u određenoj meri postali jedna vrsta referenduma za ili protiv nepotističke, korumpirane i autoritarne politike AKP-a", kaže Ačikel.

Niko ne očekuje da će se napetosti smanjiti posle izbora, u najmanju ruku do predsedničkih izbora u oktobru. Trenutno je nepoznato hoće li se aktuelni predsednik Abdulah Gul - koji se prethodnih sedmica sve više distancirao od svog starog političkog druga - još jednom kandidovati ili će se pak kandidirati sam Erdogan.

Mogući scenariji posle izbora

Odgovor na ovo pitanje je usko vezan za ishod izbora koji se održavaju u nedelju (30.03.). Ispitivanja javnog mnjenja predviđaju da će AKP osvojiti između 35 i 45 posto glasova jer i dalje iza sebe ima bazu konzervativnih glasača. To znači da će AKP ostati najjača stranka, ali će izgubiti glasove. Erdogan smatra da je svaki rezultat koji će biti iznad rezultata koji je AKP ostvarila na lokalnim izborima 2009. Godine, biti uspeh. Tada je njegova stranka osvojila 38,8 posto glasova.

Ukoliko AKP padne ispod toga i uz to izgubi važne gradove kao što su Ankara i Istanbul od Erdoganovih predsedničkih ambicija neće biti ništa. Njegovi protivnici to znaju i zbog toga na internetu uoči ovih sudbinskih izbora pozivaju na to da svi glasovi opozicije budu ujedinjeni za jednog kandidata - na primer u slučaju Istanbula, kandidatu CHP-a Sariguelu.

"Tiha opozicija" u AKP protiv Erdogana

U samom AKP-u, prema mišljenju posmatrača, raste nezadovoljstvo prema Erdoganovom kursu. Postoji "tiha opozicija" unutar vladajuće stranke koja se trenutno ne usuđuje na svetlo dana, kaže autor i kolumnista Mustafa Akdžol u razgovoru za DW. On veruje da bi Erdogana mogla da "sruši" samo njegova AKP.

Čak i ako AKP osvoji više od 40 posto glasova, teško da će doći do smirivanja stanja. Erdogan je već najavio da će nakon izbora krenuti novom žestinom protiv Gulenovog pokreta. U medijima se špekuliše o merama protiv preduzeća i organiazacija bliskih ovom pokretu. Televizija bliska Gulenu Kanaltuerk već je izgubila svoju nacionalnu licencu.

Podela islamske inteligencije

Neki posmatrači se zalažu za oživljavanje političkih reformi. "Turska se nalazi pred problemom tranzicije" prema jednom novom razdoblju, kaže Murat Somer, politikolog na istanbulskom univerzitetu Koc. Premijer je, kako kaže Somer, pokušao povećati svoju moć i sprečiti kontrolu vlade od strane drugih institucija pri čemu je apelovao na nacionalističke i islamističke vrednosti. "Ipak sada je islamska inteligencija međusobno podeljena", kaže Somer osvrćući se tako na sukob između Erdogana i Pokreta Gulen.

Somer izlaz iz ove situacije vidi u oživljavanju reformskog kursa iz poslednje decenije. "Moramo prevazići krizu s utvrđenim principima podele vlasti i vladavine pravne države tako što ćemo se pobrinuti za to da se sledeća turska vlada vrati na put pravnih i političkih reformi."