Sujeverje i mafija

„Nalazimo se u četvrti na istoku Napulja. Nekada je ovde bila velika fabrika u kojoj je više hiljada radnika proizvodilo testenine i paradajz u konzervama“,

kaže sveštenik Tonino Palmeze koji živi u napuljskoj četvrti „San Đovani a Tedućo“ i dodaje:

„Danas fabrike više nema, ali se sada u ovim prostorijama nalazi 540 porodica. One su praktično deportovane. Nakon snažnog zemljotresa ti ljudi su postali beskućnici i nasilno su raseljeni. Pritom su izgubili svoje korene i kulturu.“

U Kampanji je 1980. godine u zemljotresu stradalo oko tri hiljade ljudi. Desetine hiljada su ostale bez krova nad glavom.

Zemljotresi u Italiji su sasvim normalna pojava. Oni su posledica pomeranja kontinentalnih ploča u svim trusnim područjima.

Bežanje od realnosti

Ali Italijani očigledno rado potiskuju realnost. Tek kada se desi katastrofa shvate u kakvoj su opasnosti. O zaštiti od zemljotresa se u javnosti ne raspravlja mnogo, žali se istoričarka za zemljotrese, Emanuela Đuidobni i nastavlja:

„Otpor stanovništva je veliki. Reč je, zapravo, o fatalnoj sujeveri, verovanju da se o nesrećama ne sme govoriti.“

Novac koji je namenjen obnovi razrušenih oblasti u Italiji često završava na računima građevinskih firmi koje su deo lanca organizovanog kriminala. Đuidobni nastavlja:

„Obnova razrušenih područja je u Italiji uvek bila problematična. Da stvari ne funkcionišu kako bi trebalo vidi se iz činjenice da obnavljanje uništenih naselja traje predugo. Malo ko zna da je jedini završen projekat te vrste u severnom regionu Friaul.“

U svim ostalim trusnim područjima u Italiji se na svakom koraku mogu videti provizorne kućice. To je samo pokazatelj da žrtve zemljotresa još nemaju stalni krov nad glavom.