Sukob u sklopu predizborne kampanje u Izraelu

Prvi put od rata u Persijskom zalivu 1991, u Tel Avivu su se čule sirene za uzbunu. Izraelska prestonica je, za sada, ostala pošteđena raketnog napada. Na jugu Izraela su, međutim, udarale rakete Hamasa, dok je izraelsko vojno vazduhoplovstvo bombardovalo ciljeve u Pojasu Gaze. Od početka oružanih sukoba život je izgubilo najmanje 15 Palestinaca i tri Izraelca.

Zašto je ovaj sukob baš sada eskalirao? O tome postoje različita mišljenja. U razgovoru za Dojče vele, politikolog Al Rantavi kaže da odgovornost snosi izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Pred parlamentarne izbore u januaru, šef vlade želi da se pokaže kao odlučni branilac Izraela. Netanjahu se oduvek predstavljao kao neko ko drži Iran u šahu. Sada podstiče drugi sukob kako bi se profilisao.

Netanjahu u predizbornoj borbi

To drugačije vidi nemačko izraelski stručnjak za bliski istok Gil Jaron. Prema njegovoj oceni, Netanjahu je manje pokretačka snaga, a više „pokrenuta“. Netanjahu je morao da reaguje na stalne napade iz Pojasa Gaze. „Mnogi Izraelci osećali su se napuštenim od strane vlade. Govorili su: kako je moguće da ništa ne preduzimate? kaže ovaj publicista i novinar. Dva meseca pred izbore, Netanjahu neće dozvoliti da mu se prebacuje da je zapostavio bezbednost na jugu zemlje.

I Hamas se bori na unutrašnjopolitičkom planu. Od kako se ovi islamisti posle izbora 2006 nalaze u vladi , oni se bore sa pokretom Fatah paletsinskog predsednika Mahmuda Abasa. Fatah koji vlada na Zapadnoj obali, ulaže nade u diplomatiju. Nasuprot tome, Hamas se u Pojasu Gaze nikad nije odrekao vojne borbe. Obe strane moraju da pokažu šta su svojom metodom postigle za Palestince. Pri tome dodatni izazov za Hamas predstavljaju još ekstremnije grupe kao što su salafisti. Oni na svoj način pokušavaju da uvuku Hamas u rat sa Izraelom, smatra Jaron. To funkcioniše dokle god Izrael ne bude razlikovao ko ispaljuje raketa iz Pojasa Gaze.

Likvidirano više vođa Hamasa

Pošto je izraelsko ratno vazduhoplovstvo ubilo vojnog šefa Hamasa, Ahmeda al Džabarija, došlo je do zaoštravanja sukoba. Al Džabarijeva smrt samo je kratkoročno oslabila islamiste, kaže Jaron. I ranije je izraelska vojska ubijala vođe Hamasa, ali organizacija zato nije bila obezglavljena.

Politikolog al Rantavi veruje da je Hamas danas politički i vojno jači nego za vreme otvorenog rata 2008. i 2009. godine.

Sadašnji napadi bacaju senku i na napore palestinskog predsednika Abasa oko priznanja palestinske države u Ujedinjenim Nacijama. Vlada Fataha se pri tome oseća kao između čekića i nakovanja : Izraelu prebacuje da napadima želi da spreči korake u Ujedinjenim nacijama, a Hamas optužuje da raketnom paljbom želi da torpeduje rešenje mirnim putem. Hamas odbija inicijativu Fataha u Ujedinjenim nacijama.

Kopneni rat se ne isključuje

Hamas očekuje podršku iz Kaira, kaže Jaron. Misle da Izraelci neće imati hrabrosti da krenu u veliku vojnu akciju protiv njih zato što ih štiti Egipat. Pri tome je veliko pitanje da li bi Egipat odista bio spreman da se umeša u sukob.

Izrael trenutno poziva rezerviste i formira trupe. Netanjahu preti da će, ako je to potrebno, proširiti napade.Jaron je uveren da vlada u Jerusalimu ne želi krvavi rat na kopnu. Ali, ni eskalacija se ne može isključiti, kaže on. Ako bi, nedaj Bože, raketa pogodila neku školu ili dečiji vrtić, premijer Netanjahu bi se osetio primoranim da napadne Pojas Gaze . A još gore bi bilo, ako bi rakete pogodile Tel Aviv, kaže ovaj novinar.

Autori: Andreas Gorcevski / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković