Sumnje u Galileja i Ajnštajna

Eksperiment, koji je Galileo Galilej navodno izveo na krivom tornju u Pizi, postao je slavan širom sveta: naučnik je utvrdio da dva tela padaju podjednakom brzinom bez obzira na masu ili materijal od koga su napravljena.I opšta teorija relativiteta Alberta Ajnštajna zasniva se na pretpostavci o tačnosti tog takozvanog principa ekvivalencije, jednakosti.

Medjutim, mnogi fizičari su sumnjičavi.”Prema nekim modernim teorijama ubrzanje izazvano zemljinom težom ipak zavisi od strukture objekta, mada u maloj meri”, kaže Džim Vilijams iz Američke agencije za svemirska istraživanja NASA.Ukoliko je to tačno trebalo bi preraditi opštu teoriju relativiteta, a to bi bila revolucija u fizici.

Odredjivanje razdaljine izmedju Zemlje i Meseca sada bi trebalo da pokaže da li su Galileo i Ajnštajn bili u zabludi.Dok je Njutn razmišljao o jabuci u slobodnom padu, a Galilej eksperimentisao sa metalnim i drvenim kuglama, moderni naučnici puštaju Zemlju i Mesec da padaju u pravcu Sunca.Oba nebeska tela, baš kao i Galilejove kugle, imaju različitu masu i strukturu. Ukoliko dobijaju različito ubrzanje pod uticajem privlačne snage Sunca, onda bi moralo neznatno da se menja i rastojanje izmedju njih.

”Uz pomoć tako velikih masa kakve imaju Zemlja i Sunce mogli bi smo biti u stanju da dokažemo i mala odstupanja”, kaže Vilijams.Fizičari zato nameravaju da uz pomoć lasera sa milimetarskom tačnošću odrede udaljenost Zemlje od Meseca. Eksperiment je moguć zahvaljujući reflektorima koje su još krajem šezdesetih godina američki astronauti ostavili na Mesecu.Do sada, udaljenost izmedju dva nebeska tela, koja iznosi 385 hiljada kilometara, merena je sa odstupanjem od 1,7 santimetara.Na taj način moguće je proveriti tačnost principa ekvivalencije do trinaestog mesta iza zapete što za mnoge teorije koje dovode u pitanje Ajnšatjna nije dovoljno.

Novi teleskop u Vajt Sendsu u SAD sada bi trebalo deset puta preciznije da izmeri laserske impulse koji se odbijaju od reflektora na Mesecu.Vreme koje je svetlosti potrebno od Zemlje do Meseca i nazad naučnici mogu da izračunaju sa preciznošću od bilionitog dela sekunde, uzimajući u obzir čak i uticacaj atmosfere na svetlost i tektonske pokrete Zemljine kore.Zahvaljujući tome udaljenost Zemlje od Meseca trebalo bi da bude izračunata sa odstupanjem od najviše dva milimetra.

Ukoliko princip ekvivalencije zaista bude oboren, istraživači NASA se nadaju da bi bilo moguće naći takozvanu ”svetsku formulu”, dugo traženu veze izmedju teorije relativiteta i kvantne mehanike.Dva računska sistema od kojih se jedan bavi svemirom u celoj njegovoj veličini, a drugi svetom najsitinijih čestica do sada je bilo nemoguće dovesti u vezu.Tu granicu možda bi bilo moguće ukloniti ukoliko bi bila otkrivena greška u osnovama teorije relativiteta, smatraju naučnici iz NASA.