Sumnjivi kandidati, nerealna obećanja

Nekada je bio pastir, a nakon pada diktatora Nikolaja Čaušeskog postao je jedan od najbogatijih ljudi u Rumuniji: George Điđi Bekali, magnat za nekretnine, vlasnik fudbalskog kluba Steaue, evropski parlamentarac. Protiv njega se godinama vode procesi za utaju poreza i podmićivanje. Zastupa fundamentalističku hrišćansku ideologiju sa primesama ekstremne desnice. Takođe je poznat po tome što je u javnosti koristio psovke i neprikladne izraze. Njegova Partija nove generacije, ušla je u Evropski parlament 2009. godine, sa liste antisemitske Veliko-rumunske partije. Na parlamentarnim izborima koji se održavaju danas (09.12.2012), Bekali se kandidovao ispred Socijalliberalne alijanse (USL) na listi Nacional-liberalne partije (PNL). Tokom kampanje, pred kamerama je skretao pažnju na sebe svojim homofobičnim i mizoginičnim stavovima.

Pad političke kulture

Bekalijevi nastupi tradicionalno odražavaju nizak stepen političke kulture i simptomatični su, kao što se pokazalo u kampanji u toku prošle nedelje. Sve partije su izašle sa velikim brojem sumnjivih kandidata: političari protiv kojih se vode krivični procesi, bivši službenici ozloglašene tajne službe Sekuritatee, poznati antisemiti. Politička borba je bila loša i praktično bez sadržaja. Sve partije su u svojim programima ponudile nerealna izborna obećanja.

Najbolje šanse za pobedu imaju vladajuća Socijalliberalna unija (USL), Savez prokomunističkih socijaldemokrata (PSD), Nacional-liberali (PNL) i frakcija Konzervativne partije (PC). Ove partije bi mogle da osvoje apsolutnu većinu u parlamentu u Bukureštu. Razlog za favorizovanje: prokomunističke socijaldemokrate uživaju podršku zbog svoje usmerenosti na brigu o „malim ljudima“ – uprkos svim njihovim korupcionaškim aferama i drugim skandalima iz skorije prošlosti.

Najoštriji protivnik Socijalliberalne unije je desničarsko liberalna „Alijansa desnice Rumunije“ (ARD) koju su liberal-demokrate osnovale sa još tri druge desničarske partijske frakcije. Ova koalicija je bliska predsedniku Trajanu Baseskuu. Poslednja istraživanja pokazuju da ova alijansa ima samo oko 16 procenata podrške.

Dva bloka, mala razlika

Poznata politikološkinja Alina Mungiu-Pipidi smatra da je pogrešno ova dva bloka razvrstavati po uobičajenoj „levo-desno“ šemi. „Među njima zapravo ne postoji razlika, radi se samo o dve interesne grupe koje se bore za moć“, kaže Mungiu-Pipidi. „Oni koju budu vladali, raspolagaće javnim sredstvima i imovinom.“

Već proletos je počela borba za moć između dva bloka. Povod su bili protesti protiv socijalnih rezova, protiv predsednika Baseskua i protiv vladajuće desničarsko-liberalne vlade koju je predvodio Emil Bok. Nakon povlačenja Boka početkom februara i kratkog intermeca sa Mihaijem Razvan Ungureanuom kao premijerom, na vlast je došla Socijalliberalna unija na čelu sa Viktorom Pontom kao šefom vlade.

Kako bi osvojila moć u celoj državi, Socijalliberalna unija je prouzrokovala jednu od najgorih kriza u postkomunističkoj Rumuniji: hitnim uredbama i otvorenim kršenjem zakona trebalo je smeniti predsednika Baseskua. Tek nakon tri meseca agonije političkog i administrativnog zastoja i pod pritiskom Evropske unije, vlada Ponte je odustala od svoje namere. Suspendovani Basesku mogao je u avgustu da se vrati na svoju dužnost.

Ipak, verbalni sukob se nastavio. Predsednik Basesku se uprkos obavezi političke neutralnosti zbog dužnosti koju obavlja, agresivno mešao u izbornu kampanju. Premijera Pontu je u jednom televizijskom intervju ukratko opisao kao „patološkog lažova“. Na pitanje da li bi ga nakon izborne pobede USL-a nominovao za premijera, što bi bila njegova ustavna dužnost, odgovorio je: „U politici ponekad morate progutati žabu, ali ne i svinju.“

Kampanja protiv „krvopija“

Treći igrač na ovim izborima jeste Dan Diakonesku, 44, tabloidni novinar, koji iz belog rols rojsa propagira „Pad krvopija“. Prilično popularna i bogata politička figura rumunskog postkomunističkog miljea postala je uticajna zahvaljujući svojoj OTV televiziji, preko koje je gledaoce pozivao da se usprotive visokim državnim taksama, a ponudio se i da bude „posrednik“ u rasvetljavanju „misterioznih zločina“.

Diakonesku već je bio u zatvoru zbog iznude i protiv njega se vodi nekoliko krivičnih postupaka. Nedavno je pobedio na tenderu za privatizaciju velikog državnog hemijskog kombinata. Sumu za kupovinu od 45 miliona evra nije mogao da obezbedi. Ipak, on se pojavljuje kao „spasilac rumunske industrije“.

Partija nosi njegovo ime „Narodna partija Dan Diakonesku“. Na lokalnim izborima u junu osvojila je deset odsto glasova, a na parlamentarnim bi mogla osvojiti i do 15 procenata. DD u slučaju pobede obećava „ljubičastu revoluciju“. Njen program: Suđenje celokupnoj rumunskoj političkoj eliti pred narodnim sudom i mnoge socijalne beneficije, među kojima i 20.000 evra koje će na „poklon“ dobiti svaki punoletni Rumun.

Neiskorišćeni fondovi EU

Postkomunističkoj Rumuniji je hitno potrebna politička stabilnost i efikasno upravljanje. Zemlja je od 2008. godine teško pogođena finansijskom krizom. Privredni rast je u padu, trećina stanovništva živi na ili ispod granice egzistencije, sve više obrazovanih ljudi napušta zemlju.

Nakon pet godina članstva u Evropskoj uniji, bilans u ovoj zemlji je očajan: Rumunija više puta nije bila u mogućnosti da iskoristi ni 10 odsto budžetskih sredstava od oko 20 milijardi evra predviđenih za period od 2007. do 2013. godine. Brisel je nedavno obustavio isplatu sredstava iz strukturnih fondova. Razlog: Previše birokratije i prevara. Politikološkinja Alina Mungiu-Pipidi smatra da bi veća efikasnost bila postignuta korišćenjem EU fondova i da je to  jedan od najviših prioriteta Rumunije. „Trenutno smo neto platiše u EU. Da bismo novac koristili za dobre projekte, potrebno nam je više konsenzusa i političke saradnje“, kaže Mungiu-Pipidi. Ipak, ocenjuje da su šanse za ostvarenje toga veoma male.

Autori: Keno Ferzek / Marina Komad
Odg. urednik: Nemanja Rujević