1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Sumorne prognoze MMF-a za Crnu Goru

27. april 2009.

Međunarodni monetarni fond je u najnovijem izveštaju o Crnoj Gori prognozirao pad ekonomije u ovoj godini od 2,7 odsto, čime je korigovao procene iz decembra prošle godine kada je predviđen rast od dva procenta.

https://p.dw.com/p/Hete
Crnu Goru muče problemi u velikim državnim kompanijama
Crnu Goru muče problemi u velikim državnim kompanijamaFoto: DW

Vlada je međutim odmah saopštila da se naredne godine može očekivati rast od 2,5 odsto. Profesor Univerziteta Mediteran u Podgorici Milenko Popović mišljenja je da su vladina očekivanja „moguća“ , ali da sumnja u njihovu ostvarljivost.

Popović je, u tom smislu, ukazao da su vladina predviđanja o rastu zasnovana na „očekivanju da će na nekom od tendera dobiti određena sredstva, kojima će pokrenuti ekonomiju i sprečiti njen pad“, kao i na prihodima od stranih investicija. On je slikovito objasnio da je pozicija Crne Gore pozicija „kockara koji čeka da vidi da li će se rulet zaustaviti“ ili „pozicija vudu maga“.

MMF drastično korigovao prognozu privrednog rasta u Crnoj Gori
Međunarodni monetarni fond drastično korigovao prognozu privrednog rasta u Crnoj Gori, pre svega zbog problema u KAP-u

Popović je ocenio da je drastična korekcija Međunarodnog monetarnog fonda o stopi privrednog rasta u Crnoj Gori posledica problema u velikim državnim kompanijama, poput Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), koji je pred stečajem.

Problem proporcionalno oporezivanje?

Crna Gora je do sada gledano po glavi stanovnika najviše uložila u suzbijanje krize 10 odsto od Bruto društvenog proizvoda ili oko 370 miliona. Ekonomisti međutim tvrde da je kroz smanjenje nekih vrsta poreza, delimične uštede budžeta i subvencija za električnu energiju, uloženo mnogo više - oko pola milijarde.

Nije međutim, jasna računica gde je taj novac tačno uložen, a nema ni preciznih podataka da li je i koliko ljudi od početka krize ostalo bez posla. Uglavnom se barata zabrinjavajućim podacima koje iznose opozicione stranke. U zemlji kojoj je jaz između bogatih i siromašnijih sve veći, jedan od načina popunjavanja budžeta jeste oporezivanje luksuza, kaže ekonomista i poslanik opozicione Socijalističke narodne stranke Aleksandar Damjanović.

„Mislim da je to proporcionalno oporezivanje na dohodak koji je isti za one koji prihoduju 200 hiljada i one koji zarađuju 200 evra jednim delom i dovelo do ove krize.“

Stručnjaci ukazuju da vlada nije najbolje i sveobuhvatno odgovorila na krizu. Savetuju da se što pre donese rebalans budžeta zaduživanjem kod nekih evropskih institucija, a konačno, ako to ne bude dovoljno, i kod Međunarodnog monetarnog fonda.

Autor: Vesna Rajković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković