Super Mario – sledeći guverner Evrope

Mario Dragi, koji je dobio nadimak Super Mario, po popularnoj video-igri, nije čovek koji ljudima voli da saspe istinu u lice. On radije prilično uopšteno govori ekonomskoj politici i stabilnosti bankovnih sistema.

Šef centralne banke Italije važi za veoma ambicioznog čoveka od karijere. Od kako se kandidovao za mesto predsednika Evropske centralne banke, podrške mu stižu sa svih strana. „Francuska je veoma srećna što svoj glas za predsednika ECB može da poveri jednom Italijanu – Mariju Dragiju, koga ja inače dobro poznajem. Mi ga ne podržavamo zbog toga što je Italijan, već zbog toga što poseduje kvalitete, pa tek onda i zato što je Italijan“, rekao je francuski predsednik Nikola Sarkozi.

Međutim, baš ovih dana, na više mesta je moglo da se pročita da Dragi baš nije tipični Italijan: taj 63-godišnjak važi za izvrsnog analitičara, za radnika sa skoro pruskom disciplinom, a u međunarodnom svetu finansija važi za apsolutnu sivu eminenciju – i to kako među bankarima tako i među političarima.

Uvek najbolji

Još iz školskih dana ga bije glas da je miran i najbolji. Nedavno je pričao o uticaju Jezuita na njegovo odrastanje: „Ceo dan koji smo provodili u školi bio je u znaku vrhunskih standarda i moralne poruke koja je glasila: da treba dati sve od sebe, da je važno biti iskren, da je svako od nas na svoj način nešto posebno.“

Posle jezuitske škole, Dragi je studirao ekonomiju u Rimu, doktorirao u SAD (na čuvenom MIT, Tehnološkom institutu u Masačusetsu), 1981. postao profesor u Firenci i 1984. izvršni direktor Svetske banke. Njegovih pet minuta došlo je 1992. za vreme krize lire, kada je kao državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i finansija Italije pokrenuo gigantski proces privatizacije i prazne državne kase napunio sa 60 milijardi evra.

Jedna mrlja u karijeri

U privatni biznis odlazi 2002, kada postaje potpredsednik američke banke „Goldman Zaks“ za koju je u Londonu vodio poslove sa državama. Iz tog perioda potiče jedina fleka u njegovoj inače besprekornoj biografiji: „Goldman Zaks“ je u to vreme radio i poslove sa Grčkom kojima je navodno trebalo da se prikrije već tada katastrofalna finansijska situacija te zemlje – kako bi joj se olakšao ulazak u evrozonu.

Dragi je više puta ponovio da nije bio umešan u te poslove. Pre nego što je 2006. postao šef italijanske centralne banke, radi svake sigurnosti, prodao je sve svoje akcije „Goldman Zaksa“.

Autori: Kan Kristof Kicler / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević