Susedi o Kosovu

Proteklih nedelja Crna Gora je izbegavala da zauzme jasan stav i stavila do znanja da će slediti politiku Evropske unije. Makedonski predsednik Branko Crvenkovski je prilikom susreta sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom početkom decembra izjavio u Skopju:

„Makedonija neće biti prva zemlja koja će priznati nezavisnost Kosova.Nemamo ni nameru da utičemo na odluku NATO i EU, nego ćemo slediti njihovu politku“, rekao je Crvenkovski.

Albanski premijer Salji Beriša ponovo se izjasnio za plan Martija Ahtisarija kojim se predvidja uslovna nezavisnost Kosova.

Bugarska, koja se, istina, ne graniči direktno sa Kosovom, ali predstavlja jugoistočnu granicu Evropske unije, strahuje u slučaju nemira od talasa izbeglica i drugih opasnosti po sopstvenu bezbednost.Predstavnik ministarstva spoljnih poslova Dimitar Cančev tako kaže:

„U slučaju negativnog razvoja dogadjaja na Kosovu rizik za Bugarsku i druge balkanske zemlje biće veoma velik.Jedan od rizika su izbeglice.Ali, ima rizika i kada je reč o bezbednosti i stabilnosti regiona“, kaže Cančev.

Grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakogijanis smatra takodje da destabilizacija regiona predstavlja veoma veliku opasnost i kaže:

„Grča nije za stroge rokove.Ako nam je potrebno još deset – petnaest dana, ceo mesec – naravno, pod uslovom da se vidi svetlo na kraju tunela – uverena sam da bi se produžetak pregovora na kraju isplatio“, smatra Dora Bakogijanis.

U Rumuniji Kosovo nije top tema, mada ima strahovanja da bi Madjari u Erdelju, po uzoru na kosovske Albance, mogli zatražiti nezavisnost regiona.

Prilikom posete srpskog predsednika Borisa Tadića Banja Luci predsednik vlade Republike Srpske Milorad Dodik stavio je do znanja da bi ona mogla slediti kosovski primer i otcepiti se od BiH.Takve pretnje bivši premijer i socijaldemokrata Zlatko Lagumdžija odlučno odbacuje:

„Mislim da bi Tadić i Dodik trebalo da posvete pažnju drugim, važnijim pitanjima.O politici prema Kosovu odlučivaće se na nivou BiH, a ne u Republici Srpskoj“.

Najzad, hrvatski predsednik Stjepan Mesić smatra da nezavisnost Kosova ne bi bila presedan, nego završetak procesa raspada stare Jugoslavije i kaže:

„Sadašnja situacija na Kosovu je posledica dugogodišnje pogrešne politike Srbije.Srbija i danas gradi dnevnu politiku na kosovskom mitu.Ali, to se ne može ostvariti.U sukobu racionalnog i iracionalnog teško je naći kompromis.Zato medjunarodna zajednica mora i dalje da se meša i vodi računa o realnosti.Jasno je da je Kosovo bilo konstituivni element jugoslovenske federacije.Te federacije više nema i sada se mora rešiti pitanje statusa.

Istina je i da je Kosovo bilo povezano sa Srbijom.Zato je Srbija pozvana da pomogne u rešavanju problema statusa. Srbija nije u stanju da upravlja Kosovom, niti je u stanju da nastavi pregovore.Zato je rešenje potrebno sada“, kaže Stjepan Mesić.