Sutra vanredni izbori u Poljskoj

Od pada komunizma do sada u Poljskoj se nije desilo da birači ukažu ponovo poverenje partiji na vlasti i daju joj i drugi mandat.

U Poljskoj je u ponoć završena kratka ali izuzetno oštra kampanja pred vanredne parlamentarne izbore u nedelju 21. oktobra. Posle i nešto više od mesec dana sve stranke su kampanju završile pozivom da Poljaci u što većem broju izadju na izbore, jer se radi o ključnim posle pada komunizma 1989. godine.

"Povratak u 90-te godine prošlog veka bila bi najveća tragedija za Poljsku", poručio je poslednjeg dana kampanje Poljacima premijer Jaroslav Kačinjski i rekao da su sve prethodne vlade, bilo levice bilo desnice pre njegove škodile zemlji.Kačinjski od birača traži da mu daju nekoliko godina jake vlade bez napada opozicije, medija i trzavica da obavi moralni preporod države, povratak tradicionalnim konzervativnim vrednostima duboko religizonog poljskog društva i suzbije nabujalu korupciju.

A ako pobedi opozicija…

Ako bi pobedila opozicija, kako za sada predvidjaju predizborne ankete a ne njegovi konzervativci, premijer je zapretio da Poljska može da očekuje dramatične tenzije izmedju njegovog brata blizanca, predsednika Poljske Leha Kačinjskog i novog premijera.Posredno je kod Poljaka da glasaju za stranku njegovog brata blizanca, hvaleći vladu Jaroslava Kačinjskog, agitovao i sam predsednik Kačinjski iako je Državna izborna komisija nekoliko puta upozorila vladajuće konzervativce da ne zloupotrebljavaju državne funkcije za stranačku agitaciju.

Opozicija, bilo liberali iz Gradjanske platforme Donalda Tuska bilo levica ujedinjena pod vodjstvom popularnog bivšeg predsednika Poljske Aleksandra Kvašnjevskog u formaciju Levica i demokrate, optužuje braću Kačinjski da vladaju prema paroli cilj opravdava sredstvo.Sva vlast se, prema oceni opozicije ali i mnogih stranih analitičara koji zbog blizanaca na čelu Poljske govore o "jednojajčanoj demokratiji", sliva u ruke premijera i predsednika.Za obračun sa političkim protivnicima koristi se policija, tužilaštvo i obaveštajne službe, Poljaci se dele na dobre gubitnike tranzicije i zle bogataše, dok se birači osvajaju populističkim parolama a ne konkretnim programom.

Sa porastom nacionalizma i populizma u celoj Srednjoj Evropi posle ulaska u Evropsku uniju, mnogi Poljaci, medjutim, Jaroslava Kačinjskog cene upravo zbog te čvrste ruke koja im vraća nacionalno samopouzdanje.I mnogi koji nemaju simpatija za njega glasaće u skladu sa parolom: "ostali političari samo pričaju a Kačinjski jedini zna šta radi i radi, bez obzira kako to radi".

Opozicija optužuje braću Kačinjski da stil vladavine izmišljanjem neprijatelja prenose i u diplomatiju a da je Poljska od oktobra 2005. godine kada su konzervativci došli na vlast napravila neprijatelje na sve strane, ne samo obnavljajući istorijske animozitete sa Rusijom ili Nemačkom, već i medju ostalim članicama Evropske unije.

Leh Valensa preti egzilom

Oštro protiv braće Kačinjski istupaju i ovdašnji moralni autoriteti - nekadašnji legendarni vodja poljskog otpora komunistima, bivši predsednik Leh Valensa i bivši šef poljske diplomatije u vladama desnice, logoraš iz Aušvica zaslužan za pomirenje Nemaca i Poljaka, Vladislav Bartoševski.

Valensa je u dramatičnom apelu Poljake pozvao ne samo da skinu s vlasti braću Kačinjski, već da ne zaspu na lovorikama i da se i posle izbora bore "za normalnu Poljsku", jer kako je rekao "znamo šta je sve u stanju da napravi Kačinjski čak i kada je u opoziciji"."Ako pobede Kačinjski, otićiću u politički egzil. Nemam vremena da čekam. Meni je 85 a mojoj ženi 80 godina. Želim da umremo u demokratiji", rekao je obično umereni Bartoševski u čiji patriotizam i ljubav prema domovini niko u Poljskoj ne sumnja.

Iako prognoze daju liberalima osetnu prednost od čitavih 10 odsto glasova nad konzervativcima, analitičari upozoravaju da je slično bilo i pre dve godine, kada su slavila upravo braća Kačinjski, a da će presudno biti da li će Poljaci u dovoljnom broju izaći na izbore.

Niska izlaznost ide na ruku disciplinovanim biračima konzervativaca i liberali zato nastoje da motivišu što više mlade, kao i birače u dijaspori kojih se prijavilo 175.000 od ukupno preko 30 miliona Poljaka sa pravom glasa.

Finiš kampanje zato je bio u znaku apela svih stranaka da Poljaci iskoriste svoje biračko pravo u što većem broju a apelu se priključila i poljska katolička crkva koja je podsetila vernike da je greh ne glasati.

Birače opozicije danas je na potrebu da izadju na glasanje podsetio i uticajni dnevnik "Gazeta viborča" koji je teška srca žrtvovao 60 odsto prostora na svojoj udarnoj naslovnoj strani.

List je ostavio polupraznu da pokaže da su braća Kačinjski pobedila na prethodnim izborima jer su propale čak dve trećine glasova pošto je izlaznost bila "sramno niska - 41 odsto".