Suviše blaga kazna za Ruse
Da li je presuda Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) nakon saznanja o masovnom dopingu u ruskom sportu pravedna ili nije? Najpre, može se utvrditi da su na ovaj način svi učesnici u tome sačuvali obraz: „čisti“ ruski sportisti ipak smeju, prema tom kompromisu, da učestvuju na Zimskim olimpijskim igrama, a i čuvari propisa u Lozani pokazali su da drže konce u rukama. Niko neće proći nekažnjen ako želi da vara. To što Rusi smeju da nastupe u Phenčhanu samo pod neutralnom, olimpijskom zastavom, sramota je za to ogromno carstvo. A to što je novčana kazna od 15 miliona namenjena borbi protiv dopinga, poruka je da se MOK očigledno trudi da podrži pošteno sportsko takmičenje.
Pročitajte još: Doping i obmana
Istovremeno, odluka najviših „Gospodara prstenova“ koji su odustali od potpune suspenzije Rusije ipak je nedovoljna zadovoljština svim onim sportistima koji su se između 2011. i 2015. pridržavali svih propisa i trudili se da na fer i čist način osvoje olimpijsku medalju – naročito za one koje su dopingovani Rusi prevarili da bi sami uživali u pobedi. Tu mnogo ne pomaže kad predsednik MOK-a Tomas Bah kaže da mu je „žao“ tih sportista i da bi ova odluka trebalo da podvuče crtu ispod „katastrofalne epizode“ olimpijskog sporta.
Prilika je propuštena! Oštra kazna – dakle isključenje čitave ruske reprezentacije – bila bi jedina primerena. Za onog ko je – kao što su to uradili Rusi – sa punom namerom čistim sportistima podmetao nogu ili je neke druge šutirao u stražnjicu kako bi osvojili medalju, takva kazna je jedina moguća. Na žalost, MOK ne vidi da je to u osnovi tačno takva prevara i odlučuje se za pre svega simboličnu kaznu: neće se čuti himna Rusije, neće biti belo-plavo-crvene zastave. I to iako je Rusija na neviđeni način varala sa državno upravljanim sistemom dopinga, iako je brdo dokaza ogromno, a ruski zvaničnici sve to nastavljaju i sve odriču, i iako čitav niz nacionalnih agencija za borbu protiv dopinga traži suspenziju kompletnog ruskog olimpijskog tima. Ruski skandal sa dopingom ostaje bez odlučujućih posledica, sa izuzetkom 25 do sada suspendovanih pojedinih sportista i doživotno proteranim bivšim ministrom sporta Vitalijem Mutkom.
Popustio pred Putinom?
Ako sada Rusija odustane od bojkota koji je najavila i zaista pusti ruske sportiste da nastupe u Južnoj Koreji pod neutralnom zastavom, to bi prilično mirisalo na „dil“ između MOK-a i Rusije. A koliko vi verujete da je ova odluka bila motivisana samo sportom i da se tako odustalo od potpunog isključenja Rusije?
Većina ruskih oligarha koji šalju svoje milione u sport, nalaze se na vrhu svojih kompanija pre svega milošću Putina. Svojim novčanim ulozima neki od njih dospeli su i na visoke položaje u međunarodnim sportskim organizacijama. I ruski predsednik mnogo polaže na sport i koristi ga kao reklamu za svoju zemlju – i naravno, za samog sebe. Može se razumeti to što Bah i njegov MOK ne žele potpuno da ponize tako moćnog partnera (i njegove sledbenike) i da na taj način ih možda potpuno izgube.
Pročitajte još: Ovo je tek početak
Već 2021. Tomas Bah bi trebalo ponovo da bude izabran na taj položaj. Već i ova, za Olimpijski komitet u suštini izuzetno oštra kazna, za predsednika MOK-a bio je ples po oštrici. Taj Nemac već ima dovoljno kritičara i sigurno da ne želi da protiv sebe navuče još i Ruse. Jer kada bi i došlo do potpunog sloma između Međunarodnog olimpijskog komiteta i Rusije, koje bi to zemlje još htele da organizuju Olimpijske igre ako to više neće biti države u sferi Putinove moći? Konačno, ne može baš svaka druga Olimpijada da se održava u Kini.
Iz toga sledi (i usprkos ovoj odluci), da on mora da sklapa sporazume i sa crnim đavolom ako želi da ostane predsednikom MOK-a i nakon 2021. A ja ne bih sasvim isključio ni mogućnost da će u nekom od sledećih izbora za domaćina Olimpijskih igara to ispasti – Rusija.