Svake godine nova vakcina

Naučnicima je skoro nemoguće da različite vrste aktivnih virusa stave pod kontrolu. Različiti sojevi virusa moraju stalno da se posmatraju i prate kako bi se videlo da li se menjaju i koja vrsta će najverovatnije biti uzročnik gripa sledeće godine, kaže Mihael Pfajderer iz instituta Paul Erlih u Langenu:

„Za nadzor su zaduženi takozvani Centri za influence Svetske zdravstvene organizacije koji postoje u Evropi, Americi, Japanu i Australiji. Oni to rade rutinski za normalne vakcine protiv gripa koji se javlja sezonski, ali, naravno, i u slučajevima pandemija.“

Uloga kokošjeg jajeta

Kada se najvažniji sojevi virusa identifikuju, Svetska zdravstvena organizacija, proizvođačima vakcine stavlja na raspolaganje izdvojeni virus, objašnjava Pfajderer:

„Onda proizvođači imaju identifikovani virus koji ubrizgavaju u kokošja jaja i tako proizvode vakcinu u velikim količinama.“

Ali idemo redom: izdvojeni virus ubaci se u oplođeno kokošje jaje koje se nasadi. Pri tom su različiti sojevi virusa odvojeni jedni od drugih.Onda velikom brzinom dolazi do razmnožavanja virusa u spoljašnjem omotaču kokošjeg embriona.Posle tri dana jaja se otvaraju i uzima se tečnost koja sadrži viruse.

„Kokošja jaja su sigurna banka, većina procesa u proizvodnji zasniva se na takvim jajima za nasad. Tako je i u slučaju pandemija“, objašnjava Pfajderer-

Virusi gripa iz kokošjih jaja koji su u momentu izdvajanja visoko zarazni ubijaju se i u mnogim pojedinačnim procesima čiste i razvrstavaju. Na kraju se, odvojeni jedni od drugih, obrađeni virusi spajaju u koktel vakcine.

„Mi možemo širom sveta godišnje da proizvedemo skoro milijardu doza vakcine. To je, naravno, velika količina“.

Slabo mesto

Postoji samo jedno slabo mesto. Ako se mora brzo reagovati, na primer u slučaju kada se iznenada pojavi nepoznati virus, onda kokošjih jaja nema dovoljno. Za proizvodnju jedne doze potrebno je jedno oplođeno kokošje jaje koje se ne može jednostavno kupiti kod seljaka. Reč je o specijalnim jajima sa farmi sa naročito visokim higijenskim standardima. Zbog toga naučnici rade i na razvijanju drugih metoda razmnožavanja virusa. Za sada, međutim, nema alternative, kaže Mihael Pfajderer sa Paul-Erlih instituta:

„Ovaj logistički lanac je jako uigran. Ono o čemu se stalno diskutuje jeste da li bi pandemija mogla biti opasna i za kokoške? Time bi lanac mogao da se prekine. Ali do toga neće doći. Ili postoji ljudski pandemijski virus, ili virus ptičijeg gripa. Oba svojstva virus gripa ne može imati.“

Kada je vakcina gotova do detalja se proverava da li je delotvorna i podnošljiva.Tada u Nemačkoj institut Paul Erlih izdaje dozvolu za upotrebu. Ova državna služba za vakcine pripada ministarstvu zdravlja. Tek kada ministarstvo da zeleno svetlo vakcina sme da se primenjuje. Postupak traje najmanje 12 nedjelja, dakle tri meseca su potrebna da bi nova vakcina bila spremna.

Autor: J. Hartl/V. Čolić

Odgovorni urednik: N. Briski