Svaki deseti Nemac prezadužen

Podizanje privatnih kredita već decenijama je uobičajena praksa u Nemačkoj. Banke nude kredite bez provere kreditnih mogućnosti klijenata, trgovina se reklamira sloganom: „Kupi sada, plati kasnije“, a na internetu jednim klikom možete da naručite šta god hoćete, od turističkog putovanja do nameštaja. Ipak, nepredviđene krize poput bolesti, razvoda ili gubitka posla, mogu da ugroze finansijske planove nemačkih građana.

Takav slučaj zadesio je porodicu M. Mladi par ima jedno dete, muž radi na aerodromu, žena je čistačica. Zajedno su podigli kredit za kupovinu automobila. Ali, onda je muž ostao bez posla, a porodični troškovi su porasli zbog rođenja drugog deteta. Supružnici više nisu bili u stanju da plaćaju rate kredita. Upali su u vrtlog prezaduženosti.

U dugove upadaju i dobro situirani

Ralf Jošede iz Savetovališta za dugovanja iz Bona kaže da se radi o tipičnom slučaju: „Po mojoj proceni, 90 odsto dužnika su u takvu situaciju upali zbog neke krize. Oni su solidno isplanirali kredit prema svojim primanjima, a potom se dogodilo nešto neplanirano i dovelo do finansijske katastrofe.“

Kada je o takvim slučajevima reč, u javnosti vlada predrasuda da u zamku dugova upadaju osobe koje prekomerno troše. Takav obrazac je pre izuzetak nego pravilo, kaže Ralf Jošede, koji se sa dugovima bavi više od 30 godina. Zaduženost nije fenomen koji pogađa samo ljude sa nižim primanjima: „U takvu situaciju dospevaju i dobro situirane osobe, koje naprimer, u brakorazvodnom postupku ne mogu da se dogovore oko raspodele zajednički kupljene kuće.“

Zaduženost zavisi od tržišta rada

Oko 6,6 miliona ljudi u Nemačkoj je prezaduženo. To znači da u dužem vremenskom periodu nisu u stanju da vraćaju rate kredita – čak i sa ograničenim životnim standardom. To pokazuju brojke iz Atlasa 2012 koji svake godine objavljuje kreditna agencija Kreditreform. Mihael Brec, portparol Kreditnog foruma ukazuje na direktnu vezu između ekonomije, tržišta rada i zaduženosti: „Zaduženost je zavisna od tržišta rada. Ako se situacija na tržištu rada pogoršava, rastom broja nezaposlenih raste i broj prezaduženih građana.“

Strukturalni razlozi takođe dovode do prezaduživanja. Ljudi koji rade pola radnog vremena, ili na određeno vreme, imaju više finansijskih problema. U gradovima se ljudi mnogo više zadužuju. Osim toga, tendencija da se sve više upotrebljava kreditna kartica, a ne gotov novac, dovodi do toga da se gubi pregled izdataka. U rizičnu grupu spadaju i žene iznad 50 godina. Žene u Nemačkoj najčešće imaju manja primanja od muškaraca, što podrazumeva i manju penziju. Prognoze ekonomskih stručnjaka nisu optimistične. Predviđa se da će broj prezaduženih građana sve više rasti.

Autorke: Rahel Gesat / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković