Svako je sumnjiv dok se ne dokaže suprotno?

Nadzor nad telekomunikacijama je u Nemačkoj regulisan pokrajinskim zakonima o radu policije, vođenju krivičnog postupka te ograničavanju tajnosti poštanske komunikacije. Tajnost komunikacije je osnova prava građana u ovom slučaju, baš kao što je i stan nepovrediv – osim kada sud ne odluči drukčije. Prisluškivanje može biti i preventivna mera, ali pod kojim god vidom bila primenjena – može se primeniti samo uz sudski nalog. U slučajevima koje policija smatra naročito hitnim, ona može prisluškivati i bez sudskog naloga, ali je tada dužna da nalog naknadno zatraži i on mora stići u roku od tri radna dana. Ako se to ne desi, smatra se da mera prisluškivanja nije odobrena i ona mora da se prekine.

Jedna od najvećih pristalica prisluškivanja, što više prisluškivanja sa što manje naloga i ostalih birokratskih peripetija jeste Volfgang Šojble, sadašnji ministar finansija, ali u prošloj vladi ministar unutrašnjih poslova. On je poznat i po svojoj inicijativi za ukidanjem načela „svako je nevin dok se ne dokaže suprotno“ – njegova (još uvek neostvarena) želja je da se ona zameni načelom: „svako je sumnjiv dok se ne dokaže suprotno“. Zašto se ti aktivisti za zaštitu podataka toliko bune, pitao se Šojble:

„Uvek me čude ljudi koji se toliko uzbuđuju oko povreda sopstvenih prava na zaštitu podataka ili osnovnog prava na informaciono samoodređenje, ljudi koji u kupeu voza, ili u čekaonici na aerodromu, bez ikakvog uzdržavanja razgovaraju mobilnim telefonima i nemaju nikakav problem s tim što svi koji sede okolo mogu da čuju šta oni kažu...“

Povreda osnovnog prava

Još 2008. godine, u Nemačkoj su telefonski razgovori prisluškivani ili računarska komunikacija nadgledana u okviru ukupno 5.348 krivičnih postupaka. Iste godine je uvedena i mera skladištenja podataka o celokupnoj elektronskoj komunikaciji svih građana na šest meseci. To je uznemirilo mnoge građane koji su se osetili kao da se načelno nalaze pod sumnjom. A i nije baš prijatno znati da su vlastima dostupni podaci o tome kada je neko, s kim je, koliko dugo i odakle telefonirao ili razmenjivao SMS-poruke ili elektronsku poštu.

Ustavnom sudu je stiglo 35.000 žalbenih potpisa – bila je to najveća kolektivna tužba u istoriji Nemačke. I zaista, skladištenje podataka je proglašeno neustavnim, jer, kako je rekao sudija Hansjirgen Papir „ono predstavlja povredu osnovnog prava na zaštitu tajnosti telekomunikacije“.

Pristalice skladištenja podataka iz redova demohrišćana su se, poput njihovog poslanika Volfganga Bozbaha, na to vajkale da „korišćenje sredstava komunikacije sve češće ima za cilj planiranje ili vršenje krivičnih dela; ograničavanje zakona samo znači da mnoga krivična dela više neće moći da se spreče“.

Aktivisti za zaštitu podataka i privatne sfere poručuju da cilj novih zakona o nadgledanju nije sprečavanje krivičnih dela, već samo bolji nadzor nad građanima u skladu sa načelom da smo svi sumnjivi.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević