Svako sa svakim?

Folksvagen i Ford prodavali su isti mini-ven pod različitim imenom; Pežo, Sitroen, Lanča i Fiat čine isto; Mercedes i Folksvagen isporučuju isti pik-ap s arazličitim oznakama; u Opelu neretko radi Be-eM-Veov dizel-motor. U automobilskoj industriji kooperacija je daleko odmakla i svi sarađuju sa svakim. Sada se koncerni još više jedni drugima približavaju. Čini se da jedino Folksvagen – koji je, doduše, u Poršeu upravo dobio novog velikog akcionara – ne učestvuje i zajedničkom umrežavanju. Analitičar tržišta automobila u banci Salomon Openhajm, Mihael Raab, ne smatra da je to loše:

«Rekao bih da je to dobra odluka jer Folksvagen ima dovoljno prblema u sopstvenoj kući, pre svega sa glavnom markom Folksvagen. Upravo u pogonima u Nemačkoj imaju ogromne probleme koje najpre treba da reše a tek onda da se uključuju u internacionalne alijanse – ako one u tom slučaju uopšte imaju smisla.»

Kirk Kerkorian ne sumnja u njihovu neophodnost. Ovaj američki investitor, koji poseduje deset procenata Deženarl Motorsa, najveće svetske kompanije u krizom zahvaćenoj automobiskoj branši, pokrenuo je debatu o savezima u koju su sada ušli i Dženeral Motors i Ford i Reno pa čak i Tojota. Debata je pogodila pravi trenutak i analitičari je sa privredno-istorijske tačke gledišta pozdravljaju. Tim Koh iz švedske banke SEB objašnjava:

«Čitava industrija o tome raspravlja. Nakon što je prvi talas konsolidacije sa DajmlerKrajslerom okončan normalno je da se pet, šest ili sedam godina kasnije krene u novi talas konsolidacije industrije i u njemu se upravo nalazimo.»

Kerkorianće biti zadovoljan ako debata koju je pokrenuo podigne kurseve akcija i uspe da se uz dobit povuče iz Dženeral Motorsa. Predsednik radničkog saveta Renoa, Patrik Bou, izražava pretpostavku da je Kerkorianu više stalo do cene akcija nego do uspešni rešenja za poslovanje preduzeća. Kerkorian se, naime, zalaže za Renoa kao partnera Dženeral Motorsa. On samo hoće sa izvuče svoej pare jer se boji da će se Dženeral Motors raspasti, kritikuje Nou. On je u pravu kada smatra da je američki gigant taj kojem je potrebna Renoova pomoć, a ne obratno.

I Tojota je poručila da je otvorena za saveze. Japanski koncern do sada je proizvodio samo sopstvenu marku Tojota koja je bila samostalna i, verovatno zbog toga, izuzetno uspešna, posebno u Americi. Savezi među konkurentima ojačali bi Tojotu jer bi to onda za nas predstavljalo izazov, ističu upravo u američkom odeljku Tojote. To, međutim, baš ne deluje kao da interesovanje za alijanse sa drugima zaista postoji. Moguće je da su u Tojoti primili k znanju da je veza Dajmlera i Micubišija pukla a da su svesni da uspešna kooperacija Renoa i Nisana ne mora da bude i trajna. Analitičar Mihael Raab podseća i da konačnu reč tek treba da daju službe za zaštitu slobodnog tržišta:

«Upravo je u tome stvar. Smatram da na tržištima kakvo je italijansko, ali i francusko, eventualno može da dođe do problema i da nadležne institucije kažu: izvinite, vi ste previše zastupljeni na tržištu odnosno vašim spajanjem bi koncentracija na tržištu dostigla nivo koji bi kod nas izazvao strtahovanja da bi konkurencija bila ugušena.»

DajmlerKrajsler za sada ne učestvuje u skpalanju internacionalnhib saveza. Ovaj koncern rešava sopstvene domaće zadatke jer su rukovodstvo i radnički savet dogovorili ukidanje 6.000 radnihmesta u administraciji. Do kraja naredne godine niko neće biti otpušten ali će biti puno onih čiji ugovori neće biti produženi, koji će biti prevremeno penzionisani ili će otpremninama biti nagovoreni da napuste preduzeće. U Folksvagenu posao treba da napusti 20.000 radnika. Tamo je 2.000 već raskinulo ugovore.