Svakodnevni život u Tunisu tokom krize

Prodaja kaktus smokvi – za najveći broj ljudi u Tunisu, to je jedini posao. Oskudna zarada jedva je dovoljna za preživljavanje. Tunis je u dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi. Vlasnici tezgi, kao što je ovaj, osećaju to izuzetno snažno.

Mnogi ljudi provode dane na ulici ili po kafićima, zato što je nezaposlenost u Tunisu visoka. To se još uvek nije promenilo od pada dugogodišnjeg diktatora Ben Alija. Nade mnogih Tunižana da će revolucija unaprediti ekonomsku situaciju, nisu se ispunile. Krivica se svaljuje uglavnom na vladajuću partiju, Enhadu.

Svi putevi vode do trga Bardo – ako ni za koga drugog, onda za protivnike vlade. Oni se tu okupljaju svake noći i zahtevaju ostavku trenutne političke vrhuške. Još od ubistva političara opozicije Muhameda Brahmija, koje se desilo krajem jula, jaz između pristalica i protivnika trenutne vlasti se još više proširio.

„Vlada mora da dâ ostavku“, viču demonstranti. Oni, između ostalog, optužuju najveću partiju u vladi, Enhadu, za neodlučno reagovanje protiv islamističkih ekstremista. Sumnja se da oni stoje iza ubistva Brahmija. Međutim, mnogi Tunižani veruju da je islamistička partija Enhada odgovorna za to.

Dosta im je vladajuće partije: grube procene su da trećina članova Ustavotvorne skupštine bojkotuje svoje institucije. Predsednik Mustafa Ben Jafar je privremeno obustavio rad ustavotvorne skupštine, koja funkcioniše kao parlament. Proces demokratizacije u Tunisu je – na čekanju.

Za razliku od Egipta, u Tunisu ne dominira nasilje, već politička pat-pozicija. Vlada i opozicija gledaju jedni na druge sa podozrenjem. Zemlja se bori sa ogromnim problemima. Široko rasprostranjeno siromaštvo i terorizam su među njima.

Informativni centri za turiste širom zemlje su napušteni. Iako osoblje kaže da se situacija donekle poboljšala poslednjih meseci, turizam i dalje ispašta zbog nemira u zemlji.

Tunis ima puno toga da ponudi turistima, a njihova prestonica je bila na putu da se uspostavi kao mesto održavanja međunarodnih konferencija. Međutim, napadi na Brahmija i lidera opozicije, Čokrija Belaida, u februaru, doveli su do otkazivanja mnogih aranžmana.

Iako se protesti protiv vlade nastavljaju, ipak je sada tiše na ulicama Tunisa. Mnogi Tunižani zabrinuto prate eksploziju nasilja u Egiptu. Oni se nadaju mirnom rešenju krize u njihovoj zemlji, iako niko ne može da tvrdi da će se to zaista i desiti.

Ova arapska zemlja je dugo bila poznata po svojoj toleranciji različitih religija. Međutim, od kako je Ben Ali svrgnut sa vlasti, napadi na manjine su postali češći. Islamisti posebno prete maloj jevrejskoj zajednici. Rezultat ovoga je da mnogi Jevreji napuštaju svoje domove.

Zemlja u kojoj je počelo „arapsko proleće“ i dalje je daleko od demokratije. Čak i pre preokreta koji se desio januara 2011. Tunis je relativno išao uzlaznom linijom. Većina populacije se nada da će zemlja nastaviti da se otvara ka svetu, umesto da potone u politički haos.