Sve manje protivpešadijskih mina u svetu

U izveštaju koji je predstavljen u četvrtak (12.11.) u Ženevi, se pored ostalog ističe, da su u mnogim pogođenim regionima mine i neiskorišćeni projektili odstranjeni. Ipak, uprkos tome, ostaje još mnogo toga da se učini, kako bi se svet u celini oslobodio tog oružja, navodi se u izvještaju.

Deset godina posle stupanja na snagu Sporazuma o zabrani upotrebe protivpešadijskih mina, poznatijeg kao Sporazum iz Otave, autori najnovijeg izveštaja o minama su ukazali na pozitivan bilans. Tako se upotreba i proizvodnja protivpešadijskih mina od 1999. godine znatno smanjila, kaže Stiv Gos, predstavnik organizacije „Hjuman rajts voč“:

„U 60-tim, 70-tim, 80-tim i ranim 90-tim godinama, polagani su milioni nagaznih mina na području više desetina zemalja. Ali, to je sada prestalo.“

Proizvodnja posustaje

Trgovina nagaznim minama je čak sasvim posustala. Tokom poslednjih godina, jedino su još Mjanmar, i najverovatnije i Rusija, koristili nagazne mine. Godine 1999, protivpešadijske mine proizvodilo je 38 država. Danas to čini još samo 13 zemalja.

U međuvremenu je 80 odsto od ukupnog broja zemalja sveta potpisalo sporazum iz Otave. Njih 39 do danas to nije uradilo. Među njima su pre svih one zemlje, koje su umešane u oružane konflikte kao što su Rusija, Sjedinjene Američke Države, Pakistan i Indija. U pojedinim zemljama su, bez obzira na to što one nisu potpisale pomenuti sporazum, pokrenuti programi čišćenja područja na kojima su postavljene mine. Tako je od 1999. uništeno i uklonjeno ukupno dva miliona i 200.000 protivpešadijskih mina.

BiH ne čisti minska polja

Ipak, kako kaže Stjuart Kejsi-Maslen, jedan od autora najnovijeg izveštaja o nagaznim minama, 15 zemalja se nije pridržavalo svojih rokova za čišćenje minskih polja:

„Čak i one države kojima je dopušteno da vremenski odlože pojedine rokove nisu ispunile svoje obaveze. Tu su Ekvador i Peru, ali i Bosna i Hercegovina. Uprkos dovoljnim sredstvima, Bosna i Hercegovina godišnje očisti samo tri kvadratna kilometra onih područja na kojima su položene mine. To nije prihvatljivo.“

Od stupanja na snagu Sporazuma iz Otave smanjio se i broj žrtava nagaznih mina. Tako je 1999. od tog oružja smrtno stradalo oko 8.000 ljudi. Danas taj broj iznosi oko 5.000. Nemačka je uglavnom ispunila svoje obaveze iz Sporazuma iz Otave i uništila celokupne zalihe protivpešadijskih mina. Međutim, prema pojedinim navodima, Bundesver - još uvek poseduje oko milion protivtenkovskih mina.

Autor: Paskal Leler / Senad Tanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković