„Sve može da se vrati na nulu“

DW: Srpski predstavnici u kosovskom parlamentu najavili su da će praktično oboriti kosovsku Vladu. Da li verujete da će se to zaista desiti?

Krenar Gaši: Dobro pitanje na koje nažalost nemam pravi odgovor. Jer cela ideja igrarija između Kosova i Srbije i budalastog ponašanja vlada u poslednjih nekoliko godina zapravo ideja očuvanja statusa kvo. To je ideja da neka vlast u svakom trenutku iz bilo kog razloga – uglavnom iz unutrašnjih – može organizovati ovakvu šaradu, rizikovati da izbriše sav uspeh postignut u dijalogu i da vrati odnose Kosova i Srbije na nulu. Mislim da trenutne političke elite Kosova i Srbije – a posebno kosovskih Srba koji su neka vrsta fantomske strane pod kontrolom predsednika Vučića – jeste da stvaraju kontekst protivrečnosti u kojem mogu danas tvrditi jedno, a sutra potpuno suprotno.

Ako bih probao da ipak odgovorim na pitanje, mislim da je ovo još jedan potez u dugoj partiji blatantnog politikantstva koje može ishodovati u povlačenju Srba iz Vlade, ali i u nekoj vrsti naknadnih pregovora o njihovom ponovnom uključivanju nakon eventualnog izlaska.

 - pročitajte još: Povratak barikada ili predstava za javnost?

DW: Kako su ljudi na Kosovu reagovali na hapšenje Marka Đurića, kako je to propraćeno u medijima i kosovskoj javnosti?

Gaši: Tu morate da razumete jednu stvar: zbog dvosmislenog dijaloga Evropske unije, elite i na Kosovu i u Srbiji su uspele da održavaju, generišu i regenerišu dva protivrečna diskursa u isto vreme. Na jednoj strani je tu diskurs evropskih integracija, a na drugoj diskurs albanskog, odnosno srpskog nacionalizma. Prema tome, kada se desi nešto poput hapšenja Đurića, prva reakcija ljudi je da se raduju kada policija – bez ikakvog razloga – paradira Đurićem pred kamerama dok nosi lisice. Na nekom duboko emotivnom nivou, ljudi to vide kao simbolički potez države, da država ima monopol na upotrebu sile.

Međutim, kada se glave ohlade, većina komentara u Prištini zapravo odražava nekakvu zabrinutost. Kao da je cela ova stvar bila zapravo tako opasna da bi mogla da ugrozi čitav proces normalizacije odnosa između Albanaca i Srba. Tako da je na jednoj strani hapšenje pozdravljeno jer mnogi ljudi na Kosovu veruju da je to odavno trebalo da se uradi, jer gospodin Đurić stalno dolazi na Kosovo ilegalnim kanalima i ne poštuje odluke kosovskih vlasti. Ali na drugoj strani, svi su rekli da hapšenje definitvno trebalo obaviti na daleko obazriviji način. Dakle, reakcije su izmešane isto kao što je izmešana socijalna stvarnost društva u kojoj živimo, koja se virtuelno održava preko tih paralelnih diskursa.

 - pročitajte još: „Prvo ZSO pa članstvo Kosova u UN“

DW: Kako će se poslednja dešavanja odraziti na dijalog između Srbije i Kosova?

Gaši: Mislim da su ovi događaji nusproizvod dijaloga u Briselu. EU nije ujedinjena kada se radi o Kosovu i Srbiji i ne može da projektuje ujedinjenu silu tokom dijaloga. Posledica je da je ceo dijalog, što se tiče politike EU, jedna ogromna improvizacija. EU se namerno služi onim što komentatori nazivaju „kreativna dvosmislenost“, uz pomoć jezičke dvosmislenosti i pozitivnih formulacija, i time što poriče sopstvene probleme po pitanju Kosova i Srbije, na primer činjenicu da pojedine članice EU ne priznaju nezavisnost Kosova.

Od 2013. obe zemlje uporno tumače dijalog, sporazum, i odnose sa EU onako kako žele. U celini, to nije ništa novo i ne bi trebalo da se uzme kao indikator da će pregovarački proces pretrpeti štetu. Međutim, to jeste još jedan u nizu indikatora da proces dijaloga, takav kakav trenutno jeste, nije održiv a zapravo nije ni nepovratan. Drugim rečima, bez obzira na to šta je već postignuto, obe strane uporno pokazuju da sve to mogu da odbace i da se vrate na nultu tačku.

DW: Kažete da je hapšenje neka vrsta posledice dijalog u Briselu, možete li da to pojasnite?

Gaši: Apsolutno. Tehnički sporazum kojim se regulišu zvanične posete državnih predstavnika je prilično detaljan, za razliku od drugih sporazuma između Srbije i Kosova. U načelu, političari se slažu da jedni druge obaveste pre takvih poseta i onda postoji rok da se predstave zamerke domaćina.

Samim tim, postoji prostor za interpretaciju, u ovom slučaju sa srpske strane, da se ne poštuje želja kosovske vlada da gospodin Đurić ne poseti Kosovo. Da uprostimo stvari, Srbija može da kaže: Da, Kosovo se protivi našoj poseti ali mi ćemo to svejedno uraditi jer na taj način improvizujemo naš suverenitet na Kosovu. U isto vreme, vlada Kosova može da kaže: Pa, Srbija potkopava naš suverenitet i po ko zna koji put polaže pravo na našu teritoriju, hajde da i mi malo improvizujemo suverenitet i vladavinu prava i pošaljemo odred policije da uhapsi gospodina Đurića. Dvosmislenost dijaloga u Briselu omogućava ovu igru oko suvereniteta i nezavisnosti, ja bih čak rekao i da je pokreće.

 - pročitajte još: Đurić sa lisicama u političke svrhe

DW: Da li mislite da su u Briselu svesni da dvosmisleni jezik koji su koristili može da izazove ovakve incidente? Ili oni jednostavno pretpostavljaju da će se obe strane „lepo ponašati“ jer je to u duhu evropskih integracija?

Gaši: Mislim da bi bilo politički infantilno da bilo ko u Briselu pomisli da će Srbija i Kosovo iznenada promeniti svoje stavove i početi da se lepo ponašaju. Briselski zvaničnici vrlo dobro znaju da ovo može da se završi neuspehom. Ovo nije prvi pokazatelj gde su dvosmislenosti došle do izražaja i zapretile razgradnjom procesa. Mislim da je to veoma jasno. Pre bih rekao da je sada pitanje da li je Evropska unija sposobna da nešto učini oko tog problema.

*Politikolog Krenar Gaši, 1982, je saradnik Centra za studije EU na Univerzitetu u Gentu. Osnivač je lista Prishtina Insight, jedinog kosovskog lista na engleskom jeziku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android