Sve veća politička neizvesnost u Italiji

Dok je kriza na Kipru, gledano iz ugla Evropske unije samo obuzdana, jedan drugi, daleko veći krizni slučaj, preti da polako eskalira. U Italiju su i dalje u toku pokušaji da se, nakon parlamentarnih izbora održanih polovinom februara, formira vlada. Zbog toga je vlada Marija Montija i dalje u tehničkom mandatu.

Evropska unija i finansijska tržišta svakodnevno prate kako ta zadužena članica evro-zone deluje kao zemlja bez orijentacije, kako se širi politički vakuum i nastavlja trend opadanja u ekonomskom smislu. Predsednik Đorđo Napolitano je tako, u nuždi, sazvao komisiju eksperata u kojoj su poslanici svih velikih stranaka, profesori, kao i predstavnici Centralne banke. Oni bi trebalo da pronađu izlaz iz političke i ekonomske krize. Komisija eksperata počela je sa radom u utorak (2.4.)

Komisija eksperata, koju je Napolitano nazvao „deset mudraca“, podeljena je u dve radne grupe. Jedna grupa je koncentrirana na političko-institucionalne reforme, među kojima je i izborno pravo. Druga se bavi ekonomskim i socijalnim merama. Očekuje se da će te dve grupe svoje predloge predstaviti još tokom ove sedmice.

Od eksperata se ne sme previše očekivati, smatra italijanski novinar Đovani Del Re. „Oni će napisati odlične izveštaje u kojima će biti navedeno šta Italija mora da reformiše. Ali to bi bilo sve samo početak, jer stranke i dalje nisu spremne na saradnju“, kaže Del Re u razgovoru za DW. Osim toga, „deset mudraca“ ne može da odlučuje, već samo da uradi analize i da predloge. Italijanski mediji polaze od toga da, sve dok su političari u blokadi, predlozi reformi nisu vredni ni papira na kojem su ispisani.

Kritike na račun „mudraca“

„Vetar u lice“ duva i od stranaka. Nakon prvobitnih pohvala, sada je sve više kritika na račun tih mera. Pre svih koalicija desnog centra okupljena oko Silvija Berluskonija smatra da je posao eksperata gubljenje vremena i zahteva održavanje novih izbora. „To bi, naravno, bila pogrešna odluka“, veruje novinar Del Re. „Sa sadašnjim izbornim zakonom imali bismo isti haos kao što je i aktuelni.“ On smatra da verovatno ni jedna stranka ne bi dobila većinu u Senatu i onda bi sve krenulo iz početka. „Moramo bar da promenimo izborni zakon inače će se ovako nastaviti, a to bi za evro moglo da bude ekstremno opasno“, kaže Del Re.

U ovom haosu predstoji još jedna promena na političkom vrhu u zemlji. Upravo predsednik države Napolitano, koji je jedan od retkih italijanskih političara koji važi kao stabilan i ozbiljan, 15. maja napušta dužnost. Zbog toga je prostor za delovanje tom 87-godišnjem političaru ekstremno sužen. „On koristi preostalo vreme kako bi pre svega poboljšao raspoloženje. Nije za verovati da će postići neko veliko rešenje“, kaže Del Re.

Svaka treća mlada osoba bez posla

Rešenje je, međutim, neophodno pod hitno jer je posrnuloj privredi potrebna politička stabilnost i reforme kao preduslov za ponovo pokretanje. U proteklih pet godina, industrijska proizvodnja smanjena je za četvrtinu, nezaposlenih je više od 11 odsto, a među mladima ispod 25 godina je čak svaki treći bez posla. Stručnjaci računaju s tim da će sve privredne aktivnosti u Italiji biti dodatno smanjene. Visoke kamate za dosadašnje enormne dugove, ali i za nove, dodatno otežavaju situaciju u zemlji.

Čini se da će Italiji u dogledno vreme biti neophodna pomoć Evropske unije. Samo, treća po veličini ekonomija Evrope prevelika je za Fond za spas evra. Prema procenama brojnih eksperata, Italija je zbog svega toga zauzela mesto Španije kao najveći problem evrozone. Sa druge strane, ta zemlja još uvek, kao jaka izvoznica, može da u određenoj meri učestvuje na međunarodnom tržištu. Osim toga, uprkos određenim problemima, bankarski sistem je u boljem stanju od onog u Španiji ili Grčkoj.

Rejting-agencije već sedmicama drže Italiju pod lupom. „Mudis“ je saopštio da će pomno pratiti nastojanja da se formira vlada. Računa se s tim da će ta američka agencija dodatno sniziti ocenu kreditne sposobnosti zemlje. Italija bi, dakle, uskoro morala da preduzme nešto konkretno. Međutim, direktor briselskog Centra za evropske političke studije Danijel Gros, je pesimista. U Italiji, kao i u brojnim drugim zemljama, postoje snage koje nisu spremne za sprovođenje reformi jer ne žele da se odreknu svojih sadašnjih povlastica. „A kriza do sada očigledno nije bila dovoljno jaka da bi ubedila stanovništvo da nešto u osnovi mora da se promeni.“ Gros smatra da će, sve dok ne postoji takav stav, uticaj Evropske unije biti mali.

Nema spremnosti na reforme?

S obzirom na postojeću političku nesigurnost, ali i na porast popularnosti populiste Berluskonija, brojni posmatrači se pitaju da li je Italija uopšte spremna za reforme. Prema mišljenju novinara Del Rea, izborni rezultati od 25. februara su u tom smislu bili sve samo ne ohrabrujući. Kada se sabere broj glasova koje su dobili Berluskoni i bivši komičar Bepe Grilo, dolazi se do 60 odsto.“A obe te dve stranke su se sasvim jasno izjasnile protiv važnih reformi koje su zemlji neizostavno potrebne“, kaže Del Re. On dodaje da se stiče utisak da Italijani ne razumeju u potpunosti da su brojne reforme potrebne, ne zato što ih želi Brisel, nego zato što su hitno neophodne samoj zemlji.

Autori: Ralf Bozen / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković