Sve veći broj ljudi na ulicama Kaira

Egipatski potpredsednik Omar Sulejman smatra da Egipat treba da razmotri koju će političku orijentaciju imati budući šef države. "Predsednik Mubarak se zalaže za istinski transfer vlasti", rekao je Sulejman nakon sastanka s glavnim urednicima vladinih medija u Egiptu, gde od 25. januara traju demonstrancije za odlazak Mubaraka s vlasti.

Mubarak je 1. februara izjavio da se neće kandidovati za naredni predsednički mandat. "Međutim, treba razmišljati o budućnosti Egipta i o onoj osobi koja će u budućnosti voditi državu, ne o osobi kao ličnosti, već o njenim sposobnosti i političkim orijentacijama", rekao je Sulejman, aludirajući na mlade i prvu opozicioni snagu Muslimansku braću. "Revolucija mladih ima svoje dobre strane, ali treba biti oprezan i ne ući u negativnu stranu", dodao je egipatski potpredsednik.

Kritikujući "mešanje inostranstva" u unutrašnja pitanja zemlje, ne navodeći imena država, Sulejman je rekao da "pritisci nisu nikad dobrotvorni društvu, to je više poziv za stvaranje većeg haosa". On je međutim priznao da je kriznu u Egiptu nužno okončati što je moguće pre, navodeći "kako je nemoguće izaći na kraj" sa protestima koji ne jenjavaju.

Okupio se još veći broj građana

Protest koji je u utorak, 8.2. upriličen u Kairu najveći je od 25. januara kada su počele demonstracije. Broj demonstranata na trgu Tahrir u Kairu najveći je u odnosu na prethodne dane. Ista situacija bila je i u Aleksandriji, najvećem gradu na severu Egipta. Doduše, nijedna svetska agencija ne iznosi procene o okupljenih građana, ističući jedino kako sve više nezadovoljnih građana izlazi na ulice.

Mubarak (82), koji je već 30 godina na vlasti, formirao je komisiju za izmenu Ustava, u okviru nacionalnog dijaloga pokrenutog u nedelju s opozicijom.

On je obećao povećanja plata od 15 odsto u javnom sektoru, kao i penzija, s početkom od 1. aprila. Šef države zatražio je i pokretanje istrage o nasilju 2. februara na trgu Tahrir kada se policija sukobila s njegovim protivnicima.

Političke mere, uključujući i najavu Mubaraka da se neće ponovo kandidovati za predsednika, ipak nisu umirili demonstrante, koji su nastavili da protestuju s istim zahtevima.

Organizacija Hjuman rajts voč saopštila je podatke prema kojima je u neredima u Egiptu od 25. januara poginulo najmanje 297 ljudi. Ta organizacija je navela da su bolnice dobile naređenja da smanje broj žrtava i da je verovatno mnogo više od 297 ljudi poginulo. "Mi smo samo naveli broj žrtava koji smo mogli sami da potvrdimo", dodao

je HRV.

Dolazi li Mubarak u Nemačku?

Od početka ove sedmice sve je više indicija koje govore da se radi na tome da se Mubaraku omogući da na dostojanstven način napusti političku scenu. Ipak, vlada u Berlinu odbacuje navode kako postoje pregovori na tu temu ili konkretna ponuda egipatskom predsedniku.

"Vlada u Berlinu bi Mubaraku trebalo diskretno da signalizira da on može doći u Nemačku, ako to želi", smatra Elmar Brok, poslanik demohrišćana u Evropskom parlamentu. Ukoliko se na taj način mogu ubrzati reforme u Egiptu, onda treba iskoristiti priliku, smatra Brok.

Pojedini nemački mediji prenose kako su ostvareni kontakti sa pojedinim klinikama u Nemačkoj, ali nemački šef diplomatije Gido Vestervelle odbacuje te navode. "Ne ulazim u takve špekulacije i mislim da to svi mogu da shvate", rekao je ministar.

Ovu izjavu dopunio je portparol vlade Stefan Zajbert. "Ne postoji ni zvanični, ni nezvanični zahtev nemačkoj vladi da razmotri takvu vrstu boravka egipatskog predsednika u našoj zemlji. Zbog toga nema ni razloga da se vlada makar i hipotetički pozabavi tim pitanjem", rekao je Zajbert.

afp/beta/nw/as/jil