Sve više krađa brojeva kreditnih kartica
19. novembar 2009.
Štutgarter nahrihten (Štutgart):
„Krađa brojeva kreditnih karata je tržište u ekspanziji. Banke o tome ne govore rado – to je loše za posao. Zamena stotina hiljada kreditnih kartica zbog sumnje da je u Španiji neko pokrao njihove brojeve, samo pokazuje nervozu branše. A potrošači? - Oni su još mirni. Naposletku, oni moraju da plate štetu samo u slučaju sopstvenog grubog nehata, što je retka pojava. Ali, takse koje plaćaju bankama sve su veće, što znači da indirektno ipak finansiraju naknadu štete. A i njihovo poverenje ima svoje granice.“
Švebiše cajtung (Lojtkirh):
„Ne može biti da samo aktivisti u borbi za zaštitu podataka stalno ukazuju na opasnosti. Ne, građanin, ukoliko želi da ima kontrolu nad životom, mora biti u stanju da se sam bolje štiti. Zaštita podataka kao nastavni predmet? Koliko god čudno zvučalo – sigurno ne bi bilo glup.“
Fajnenšl tajms dojčland (Hamburg):
„Prave razmere akcije zamene kreditnih kartica još nisu poznate. Za neizvesnost su krive banke koje sprovode pogrešnu politiku informisanja svojih klijenata i javnosti: umesto da sada otvoreno kažu o koliko kartica je reč i koji su tačno razlozi za njihovu zamenu, samo gledaju da dobiju na vremenu i saopštavaju samo ono što je najnužnije.“
List Frankfurter algemajne cajtung na naslovnoj strani umesto komentara objavio je veliku fotografiju na kojoj se vidi samo niz, uglavnom paralelnih, tamno-braon i belih linija, gusto nabijenih, tako da sve liči na uvećanje neke velike ogrebotine. Objašnjenje je u naslovu koji glasi: „Ovom magnetnom zapisu nije verovati“.
Obamin šarm ne pali u Kini
Noje osnabriker cajtung (Osnabrik):
„Obama je u Pekingu morao da ustanovi da njegova harizma i šarm nisu mogli da otope smrznuti osmeh domaćina. Hu Đintao i njegovi aparatčici čvrsto drže uzde kao najveći poverilac Sjedinjenih Američkih Država. Zato su Obami hladno ’dali korpu’ ne samo odbijanjem da koriguju vrednost svoje valute, već i kada je reč o Iranu i Severnoj Koreji:
Peking ne želi da pojača pritisak na te zemlje zbog njihovih nuklearnih programa. A to što je američki predsednik samo usput spomenuo i ljudska prava i pitanje Tibeta, pravo je razočaranje s obzirom na to da je dobitnik Nobelove nagrade za mir.“
Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković