Sve više rasističkog nasilja u EU

Podaci koje je danas objavila pokazuju da je od 2000. godine rasistički incidenata sve više u Nemačkoj i još sedam članica Unije.

Broj prekršaja iz rasističkih pobuda u Nemačkoj svake godine raste u proseku za tri odsto. U 2005. je bilo ukupno oko 16.000 slučajeva izazvanih rasističkim osećanjima ili mržnjomprema strancima. Više takih akata u istoj godini bilo je još samo u Velikoh Britaniji: 58.000.

U Danskoj je broj prijaveljnih krivičnih dela i prekršaja ovog tipa tokom poslednih godina povećan za 70 procenata ali ih je ukupno bilo samo 85. Evropska agencija za ljudska prava utvrdila je da je nasilja zbog mržnje prema strancima sve više u Francuskoj, Irskoj, Poljskoj, Slovačkoj i Finskoj.

Manje ovakvih incidenata neo ranije poslednjih godina je zabeleženo u Švedskoj, Austriji i Češkoj. Za Grčku, Italiju, Španiju, Kipar i Portugaliju podaci, međutim, nisu bili potpuni. Stoga je teško direktno uporediti sve članice Evropske unije, priznala je šefica Agencije Beate Vinkler.

Sve države Unije usvojile su jedinstvene regulative za borbu protiv šivinizma ali se ih mnoge vlade ne sprovode u potpunosti. Zbog toga u mnogim zemljama ne može da se utvrdi da li eventualno nizak broj incidenata zmači da ih nema ili da jednostavno nisu registrovani. Pretpostavlja se i da se definicija prekršaja ne shvata svuda isto.

Služba sa sedištem u Beču uputila je Evropskom parlamentu izveštaj u kojem od evropskih nacija zahteva snažniji angažman u borbi protiv diskriminacije manjina i stranaca u iznajmljivanju ili kupovini stanova te u obrazovnom sistemu. U mnogim članicama Evropske unije, piše Agencija za ljudska prava, stopa nezaposlenostimeđu doseljenicima upadljivo je visoka.

Agncija podatke koje objavljuje ne prikuplja sama već se oslanja na informacije pojedinačnih država. Njena šefica Beate Vinkler zalaže se za uvođenje proba po principu slučajnog izbora kako bi se ti podaci proverili. Vinkler primećuje da u Uniji generalno još ima puno problema u vezi sa rasizmom i šovinizmom ali da se mnogo toga promenilo na bolje.

Švedska je, na primer, prva zemlja koja je uvela centralni arhiv rasističkih napada. U Mađarskoj policajci prolaze posebnu obuku za ophođenje sa Sintima i Romima. A u Nemačkoj je pohvaljen program podrške onima koji žele da izađu iz neonacističkih udruženja.