Sve zavisi od Srbije i Hrvatske

Susret Josipovića i Tadića treći je u manje od mesec dana, što za analitičare ne predstavlja neko iznenađenje, budući da su i pre Josipovićeve pobede na izborima procenjivali da bi on i Tadić mogli da pokrenu novi krug pomirenja i poboljšanja odnosa Srbije i Hrvatske.

Hrvatski predsednik je u petak prvi put bio u zvaničnoj poseti Srbiji od kada je šef države. On je sa Tadićem obišao Bački Monoštor, mesto sa velikom hrvatskom manjinom. Njih dvojica su ponovili da će se i lično založiti za povlačenje uzajamnih tužbi za genocid, ali da se istina mora rasvetliti. „Odgovornost vlada u Beogradu i Zagrebu je da to pitanje reše na obostrano zadovoljavajući način“, dodao je Josipović.

„Ako Srbija i Hrvatska imaju saglasnost o zajedničkoj budućnosti i ako smognu snage da gledaju na probleme prošlosti na način koji je sasvim drugačiji od tradicionalnog, ako budu imale zajedničke sednice vlada ako jednom u budućnosti imaju i zajednički udžbenik istorije, time će pokazati iskrenu zrelost i spremnost da preuzmu novu odgovornost u novom vremenu, kako bi projektovale budućnost celog regiona“, rekao je Tadić.

Dvojica predsednika izrazila su spremnost i da se sporno pitanje granice na Dunavu reši dijalogom. Inače, tokom posete hrvatskog šefa države Bačkom Monoštoru preduzete su stroge bezbednosne mere, a od lokalnih lovaca privremeno je oduzeto oružje.

Tadić, Josipović i Šoljom u Pečuju

„Srbija želi da Hrvatska što pre postane članica Evropske unije, jer to znači da će i Srbija brzo ostvariti svoj strateški cilj“, rekao je Tadić posle trojnog sastanka u Pečuju, i dodao: „Predsednik (Mađarske Laslo) Šoljom je rekao da očekuje da će Srbija tokom mađarskog predsedavanja EU dobiti zvanični status kandidata, ali ja se nadam da će se to dogoditi i ranije. Hrvatska će ući u završnu fazu pregovora s Evropskom unijom.“

Za Hrvatsku je, ponovio je Josipović, od posebnog interesa da u Evropsku uniju uđu i susedne zemlje regiona: „Zbog toga sam vrlo zadovoljan što smo predsednik Tadić i ja potvrdili nužnost brzog i odlučnog rešavanja svih otvorenih pitanja, a to je potrebno učiniti i s drugim susednim zemljama.“

Na tom putu Mađarska će podržati i Srbiju i Hrvatsku, zajamčio je mađarski domaćin. Šoljom je podsetio da Mađarska želi da afirmiše projekat kulturne nacije kojim bi se garantovala zaštita manjina u celoj Evropskoj uniji. Prema Tadićevom mišljenju, na tome posebno treba da rade države koje su u prošlosti imale bolna iskustva, a Srbija treba da da svoj primer.

„Potrebno je uspostavljanje novih standarda u politici pomirenja, utvrđivanje istine o Drugom svetskom ratu i ratovima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije“, naveo je Tadić i podsetio na donošenje Deklaracije o Srebrenici u srpskom parlamentu.

tm/nr/beta