Svedočenje ministra (samo)odbrane

Anketni odbor treba da razjasni zašto je tek sada, nakon niza godina i 600 miliona evra troškova, da bespilotne letilice "Juro hok" na kraju ne mogu biti korišćene. Ministarstvo odbrane je sredinom maja zaustavilo projekat izrade bespilotnih letilica, zbog problema oko dozvole za nemački vazdušni prostor i preteće eksplozije troškova.

Nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer odbacio je sve optužbe, branio je svoju odluku da zaustavi projekat „Juro hok“. Pred anketnim odborom je rekao da je znao za probleme oko izrade izviđačke bespilotne letilice, ali da su mu „problemi uvek predstavljani kao rešivi“. To se promenilo tek 13. maja kada su se pojavili ogromni troškovi za dobijanje dozvole za letilicu. Ministar odbrane je prebacio odgovornost za neuspeh projekta i greške na ranije vlade.

Anketni odbori u Nemačkoj nazivaju se "najjačim oružjem opozicije", jer protivnici režima ta tela formiraju četvrtinom glasova naspram većine u Bundestagu i članove vladajućih stranaka mogu javno da kompromituju.

U Nemačkoj je u toku borba za pobedu na izborima u septembru. Cilj opozicije je da nanese što je moguće veću štetu ministru odbrane.

Zeksiše cajtung iz Drezdena piše da je „projekat oko bespilotne izviđačke letilice bio sporan od samog početka. Sada ga je Tomas de Mezijer okončao. Ipak, de Mezijerov kredibilitet je delom narušen. Odgovoran je pre svega za užasno loš krizni menadžment. Ima tu nešto što je zajedničko svim političkim skandalima: Kada je situacija kompleksna, diskusija lavira. Retko kada političari padaju zbog toga što su nešto uradili ili nisu uradili. Mnogo opasniji teren je odnos prema optužbama koje im se upućuju“, smatra ovaj list.

Rajn cajtung iz Koblenca i Majnca konstatuje da je „za pristalice ministra sa besprekornom reputacijom, ova afera ostavila gorak ukus. Tomas de Mezijer, inače rezerva demohrišćana za funkciju kancelara, sada je svoje „odsvirao“. Njegove nedavne izjave ("Ja ću požnjeti ono sam posejao ") i nespretno vređanje vojnika ("Preterana želja za priznanjem") pokazuju da je malo izgubio orijentaciju. Šteta.“

Flensburg tageblat sa severa Nemačke piše da „nažalost više nije reč o glavnoj stvari. Pitanje zapravo glasi: Kako je moguće da projekti koji se tiču naoružanja u Nemačkoj tako izmaknu kontroli? Umesto da nađu odgovore na to pitanje, političari predizborno zadihani, prekidanje projekta - Juro houk, koriste kao priliku da diskredituju sve bespilotne letilice. Potrebe vojske i odbrane se jednostavno ignorišu. Pri tome je izviđanje iz vazduha od vitalnog značaja za vojnike koji su raspoređeni u inostranstvu. Tomasu de Mezijeru će u dogledno vreme teško poći za rukom, da fokus ponovo vrati na potrebe Bundesvera. Do daljeg on ostaje ministar samoodbrane.“

EU stavila pod lupu Nemački zakon o strancima

Da li Nemačka krši evropsko pravo zahtevom da stranci pre dobijanja dozvole za boravak, moraju da dokažu određeni nivo znanja nemačkog jezika? EU je na to pitanje odgovorila sa DA, i povela istragu protiv Nemačke. Zahtevi su nesrazmerni, smatra Brisel. Nemački političari su besni – piše danas Špigel.

Pozadina svega je ovo: Ako ne-Evropljani žele da se dosele kod svojih supružnika u Nemačku, moraju da dokažu znanje nemačkog. "Traži se znanje jezika na najnižem nivou, odgovori na pitanja kao "Da li imate nekakvu diplomu? " ili "Da li sada radite?“, piše Savezna vlada Nemačke na Internetu.

Prema podacima Evropske komisije, ovim propisom se krše evropski zakoni. Nemački zakon je suviše paušalan i ne ostavlja dovoljno prostora za odluke od slučaja di slučaja. Savezna vlada sada mora da odgovori na pismo koje je od Evropske komisije dobila krajem maja.

Berlin smatra da je u pravu: "Savezna vlada u svom odgovoru Evropskoj komisiji neće menjati svoj već poznati stav", saopštila je vlada u 5. jula u odgovoru na pitanje Levice u Bundestagu.

Ako Komisija EU i Nemačka ne mogu da se dogovore, preti višestepeni proces pred Evropskim sudom pravde, a možda i novčana kazna.

Priredila: Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon