Svetovi u pokretu

Učesnici četvrtog naučnog simpozijuma bili su iz Nemačke i SAD i bave se istraživanjima na veoma različitim područjima – u arheologiji, literaturi, istoriji i afrikanistici.Mešavina koja na prvi pogled zbunjuje, priznaje Katja Hartman koja je na čelu berlinskog biroa Fondacije Aleksandar fon Humbolt:

„Namerno smo uzeli četiri naučne discipline i stavili ih jednu pored druge.Ono što ih povezuje jeste naslov skupa: Svetovi u pokretu – migracije – granice i identitet.U svim predavanjima na neki način bilo je reči o toj temi.Recimo – oni koji se bave Afrikom govorili su o migracijama na kontinentu, o Afrikancima u Evropi ili ropstvu i trgovini robovima kao prinudnom vidu migracija.Tu postoje veoma interesantne veze“, kaže Hartmanova.

Želja organizatora je bila da učesnici stvore mreže van okvira svojih struka.Istoričar Aleksandar Brakel kaže:

„Na početku sam mislio – to je tako tipičnu, upravo ono što trenutno odredjuje šta Nemačka podstiče u nauci – sve mora biti interdisciplinarno, a još bolje ako je i transnacionalno. Medjutim, ta moja rezervisanost je iščezla i bio sam iznenadjen u kojoj meri je bilo moguće naći zajednički jezik van granica pojedinih disciplina“.

Brakela je impresionirala i otvorena atmosfera u kojoj je vodjena rasprava i kaže:

“Izlaganja onih koji se bave Afrikom – da je u nekim tamošnjim društvima migracija sasvim normalna, podstakla su me na misao kako mi u društvu koje je stabilno migraciju svodimo na nešto izazvano spoljnim poremećajima.I to u vreme kada su bar naučnici veoma mobilni, kada se smatra sasvim opravdanim i poželjnim da se studira u inostranstvu.Uprkos tome, mislimo – postoje države i onaj ko vodi normalan život ostaje u njihovim granicama.Samo gradjanski ratovi, glad i ostali nelepi dogadjaji navode na iseljavanje.Ovde su mi se otvorile sasvim nove perspektive”, kaže Aleksandar Brakel.

I istoričarka Ulrika fon Hiršhauzen u početku je imala rezerve prema zamisli o spajanju tako različitih nauka.Ona se bavi višenacionalnim i multikulturnim Austrougarskim carstvom.Smatra da su američki arheolozi i nemački istoričari imali šta da kažu jedni drugima – recimo da je neko gradjanin Rima postajao rodjenjem, dok se u Austrougarskoj državljanstvo moglo steći, ali zapaža razlike u načinu izlaganja i kaže:

“Amerikanci su deskriptivni, predmet istraživanja i jezički živopisno opisuju, dok smo mi Nemci skloni kategorisanju, težište stavljamo na teoriju.To onda dovodi do toga da je ponekad nemoguće naći zajednički jezik.Medjutim u ovom slučaju nije bilo tako – taj opisni element američkih, i onaj analitički nemačkih naučnika vrlo dobro su se dopunjavali”, kaže Ulrika fon Hiršhauzen.