Svetska banka protiv siromaštva

Džim Jong Kimu nije lako. Kada se sastanu ministri finansija i šefovi centralnih banaka iz 188 država u Vašingtonu na godišnjem zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, šef Svetske banke uvek je u senci njegove sestrinske organizacije, MMF-a i direktorke Kristin Lagard. To nimalo ne čudi – MMF je finansijski vatrogasac Ujedinjenih nacija, uskače tamo gde „gori“. A kriza je proteklih decenija bilo dovoljno. Uz to su akcije vatrogasca sve spektakularnije.

O zadacima Svetske banke se ne piše toliko na naslovnim stranicama. UN su posle Drugog svetskog rata osnovale banku za finansiranje obnove u uništenoj Evropi. Sada Svetska banka ima razvojno-političke zadatke: ona treba da podržava siromašne zemlje finansijskom i tehničkom pomoći i savetovanjem, i time doprinese borbi protiv siromaštva.

Čini dobro i pričaj o tome

Reč je o žestokom poslu koji je u medijima propraćen onda kada novac Svetske banke dospe u pogrešne finansijske kanale ili kada preti propast velikim projektima. To baš nije po ukusu Džim Jong Kima, doktora medicine, koji je godinu dana na čelu Svetske banke. On hoće da čini dobro i o tome glasno da govori.

Trenutno je Banka dodelila više od 100 milijardi dolara, time će biti finansirano oko 700 razvojnih projekata u 100 država. Ali ti projekti nemaju baš uvek smisla. Tako je na primer upitno da li su indijskim državnim bankama neophodni krediti Svetske banke ili da li su državama poput Poljske i Turske, koje skoro da nisu bile pogođene finansijskom krizom, zaista potrebne milijarde Svetske banke.

Pomoć za fragilne države

Džim Jong Kim to hoće da promeni. On hoće da Svetsku banku učini efikasnijom i moćnijom, da nove projekte koncentriše na države kojima su ti projekti zaista potrebni: dakle, na one sa fragilnim vladama i institucijama ili koje se upravo oporavljaju od oružanih sukoba. Posebno mu na srcu leže tzv „države Arapskog proleća“. „Ako imamo priliku da u tim državama izgradimo institucije, infrastrukturu, obrazovne centre, i pri tom još privučemo privatne investitore, tu priliku treba i da iskoristimo.“

Za njega nije slučajnost da su mnoge „države Arapskog proleća“ prošle kroz period privrednog rasta. Taj rast je ipak bio nejednako raspodeljen, stvorio je nezadovoljstvo i mnoge ljude isključio iz blagostanja i redovnih radnih mesta. „Kada su 2011. milioni ljudi u Egiptu izašli na ulice, protestovala su i njihova deca u školama. Zahtevala su bolje obrazovanje. To se naravno dešava kada su rast i blagostanje rezervisani samo za nekolicinu probranih. U svima koji su iz toga isključeni, tinja dubok osećaj nepravde.“

Postkonfliktne države, to je Kimov kredo, jesu najefekivnija poluga za suzbijanje siromaštva svetu. Još uvek 20 odsto svetske populacije mora da živi s manje od 1,25 dolara dnevno. Kim hoće da prepolovi taj broj, pa još jednom da prepolovi, i na kraju da ga potpuno ukine. I to do sledeće generacije, 2030. Za to će se založiti na godišnjem sastanku bankara i političara iz 188 država.

Autori: Rolf Venkel / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković