Svetski „Robin Hud“ porez sve izvesniji

Porez na transakcije – to stvarno nije lep naziv. Pristalice ove ideje zato radije govore o „porezu protiv siromaštva“ ili „Robin Hud porezu“. To zvuči ljudskije i manje tehnički. Više od 10 godina kritičari globalizacije se bore za uvođenje takvog poreza. Među njima je i Peter Val iz nevladine organizacije WEED (Svetska privreda, ekologija i razvoj).
 
Bankari i političari su mu se smejali deset godina. Njihov argument: Oporezivati kupoprodaju papira od vrednosti, akcija, obveznica i derivata jeste čista utopija. Ako bi se taj porez uveo u Nemačkoj, ali ne i u SAD, ti poslovi bi se razvijali u Njujorku, ali ne više i u Frankfurtu. Ukratko, ako svi ne uvedu porez na transakcije, onda on šteti samo onima koji su ga uveli.

Ipak sve je više onih koji su za porez. Nemačka kancelarka je u međuvremenu za porez, baš kao i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, a EK bi najradije uvela porez u svih 27 država Unije. Peter Val navodi razloge za promenu mišljenja: „Prvo, uočeno je da je rešenje međunarodnih problema skoro nemoguće, ako se uvek čeka na najsporijeg i poslednjeg blokatora. Drugo, finansijska kriza je mnoge naše argumente od ranije, sada u praksi i potvrdila: opasnost od špekulacija i neophodnost striktnijeg regulisanja finansijskih tržišta.“

Šta sa parama?

Stopa oporezivanja je niska – od 0,01 do 0,1 odsto. Pogođene bi bile banke, osiguranja i druge finansijske kuće. Uprkos niskim stopama, prihodi bi bili ogromni. Organizacija WEED računa sa 100 do 150 milijardi evra godišnje, ako se porez uvede širom sveta. Ako bi važio samo u EU, EK očekuje ubiranje prihoda i do 50 milijardi.

Računica je da finansijska industrija konačno učestvuje u troškovima finansijske i dužničke krize. Pri tom se razlikuju mišljenja šta uraditi s novcem. „Ime naše kampanje je ‘Porez protiv siromaštva’. Zato predlažemo podelu prihoda na tri dela. Trećina za suzbijanje siromaštva kod nas u zemlji, trećina za globalno finansiranje ekologije i trećina za globalno finansiranje razvoja.“

EK ima drugačije planove. Ona želi da se prihodi od poreza sliju u budžet EU. Nasuprot tome, nemački ministar finansija Volfgang Šojble hoće sam da odlučuje šta s novcem. Osim toga nemačko budžetsko pravo zabranjuje da se poreski prihodi zakonom vezuju za određene svrhe. Znači moguće je da od koncepta „Porez protiv siromaštva“ ne ostane mnogo toga – uostalom mnogo je rupa u budžetu koje moraju biti zapušene.

Finansije van realne privrede

Pored dodatnih prihoda pristalicama poreza važno je i stabilizovanje tržišta, tako što kratkoročne špekulacije postaju neprivlačne. Štefan Šulmajster radi na Institutu za privredno istraživanje u Beču. Ekonomista godinama posmatra trgovce na velikim finansijskim mestima i funkcionisanje trgovanja preko kompjutera. Njegov zaključak: finansijska tržišta su se odavno odvojila od realne privrede:

„Trenutno se 70 puta više od realne proizvodnje u svetu odvija na finansijskim tržištima. To je povezano sa kompjuterima i informacionim tehnologijama, koje su omogućile da se kretanje cena na svim važnim svetskim berzama prenese u deliću sekunde širom sveta.“

To je omogućilo kratkoročno, automatizovano delanje, koje nema veze sa realnom privredom, kaže Šulmajster.

Autori: Andreas Beker / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević