Svetsko prvenstvo za robote

„Emi ne može da ostane bez daha. Gotov bešumno korača u pravcu bele tačke. Ima, doduše, samo 21 zglob pa joj kretanje po terenu od zelene čoje nije baš najelegantnije. Zamahnula je desnom nogom, izvela šut i – postigla gol. Ostala je prilično ravnodušna, jer ona je robot, kome radovanje – nije programirano. Prvenstvo sveta, Robokup, traje do 24. juna, piše magazin Špigel i navodi da najveće šanse za pobedu ima tim jedne grupe studenata iz Bremena.

Roboti ne bi znali da igraju fudbal da nema 20-ak nemačkih studenata informatike. Pre putovanja u Meksiko, zatekli smo ih u trening-kampu Nemačkog istraživačkog centra za veštačku inteligenciju (DFKI) u Bremenu. ’U proseku pobeđujemo sa 7,5 golova prednosti’, kaže Mihael Barč dok ukucava programske redove u svoj laptop-računar. On je član ekipe koja radi na projektu B-Human. Na Mundijalu u Meksiku studenti iz Bremena su favoriti. Već četiri puta zaredom su osvojili Otvoreno prvenstvo Nemačke, a tri puta Prvenstvo sveta – sada se nadaju da će i nju osvojiti četvrti put.“

„Ekipe imaju po četiri ’igrača’ obučenih u normalne dresove. Veoma je važno da se na terenu stvari međusobno jasno razlikuju. Teren je zelen a linije su bele, kao i u pravom fudbalu, ali, gol je žute boje a lopta je crvena. ’Ako neko pored terena drži u ruci crvenu konzervu Koka-kole, to može da iritira robote’, objašnjava jedan od studenata. Roboti su opremljeni sa po dve kamere – jedna je na čelu a druga na bradi – i reaguju na svetlost i boje. Na grudima imaju ultrazvučne senzore kojima prepoznaju prepreke na terenu. Student Robin Vajšendorf kaže da roboti mogu i da se međusobno sporazumevaju. Putem bežične mreže oni razmenjuju informacije o svojim pozicijama i koracima koje će preduzeti. Svaki robot je autonoman – sam odlučuje u kom pravcu će se kretati i šta će da učini sa loptom.“

„Kada bi podaci koje su studenti uprogramirali izašli u formi knjige, ona bi imala 5000 strana. Na turniru, oni mogu da prate tok igre i preko svojih računara – na ekranima vide sliku koju snimaju robotske kamere. No, programiranje se završava pred početak utakmice; posle toga, roboti moraju da se snalaze sami. U Meksiku moraju da odigraju osam utakmica. ’Najžešći konkurenti dolaze iz Sidneja, Irske i Teksasa’, prenosi Tim Laue, koji rukovodi timom, i dodaje: ’i iz Dortmunda: tamošnji Tehnički univerzitet ima veoma dobar tim.’ Uoči turnira bilo je i problema, jer je francuska firma koja sklapa robote isporučila ’fudbalere’ samo nedelju dana pred početak turnira. Možda i zato, Emi se u početku prebrzo kretala – jednom se saplela i pala na leđa. Poduprevši se rukama, ustala je i nastavila da igra.“ Kao i drugi roboti iz tima, ona košta 4000 evra, piše Špigel, i dodaje da tu cenu finansiraju sponzori i univerzitet.

Roboti novinari

Ako roboti mogu da igraju fudbal, možda bi mogli da pišu i novinske izveštaje! Zidojče cajtung prenosi da su se pojavili prvi računarski programi koji su preuzeli posao novinara. „Situacija je bila loša po ’Endželse’ koji su bili u priličnom zaostatku. Ali, zahvaljujući individualnom doprinosu Vladimira Gerera, Los Anđeles se oporavio i pobedio Boston red sokse sa 7:6. ’Bila je to najvažnija pobeda u mojoj karijeri’, rekao je Gerero, ’posvećujem je bivšem saigraču...’ – Ovaj izveštaj sa jedne američke utakmice u bezbolu nije napisao čovek, već jedan računar. On je analizirao utakmicu, prebrojao prekršaje i pogotke, identifikovao Vladimira Gerera kao odličnog igrača i čak na internetu našao jednu njegovu izjavu. Pisanje članka je trajalo – dve sekunde.“

„Na čikaškom univerzitetu Nortvestern nastao je program zvani Stets manki sistem. On od sirovih elemenata teksta koje su sastavili ljudi stvara dinamični tekst koji opisuje jednu bezbol-utakmicu. Da li je u pitanju ubedljiva pobeda? Da li je jedna ekipa imala prednost, ali na kraju izgubila nerve? Ili su se timovi stalno smenjivali u vođstvu? O svim tim pitanjima program odlučuje u deliću sekunde i od odgovora na njih ispreda svoju priču. Stets manki je nastao 2009, kada je profesor informatike Lari Birnbaum naložio studentima da napišu program koji sirove jezičke elemente pretvara u priču. Elemente teksta su isporučili novinari, program je naučen pravilima bezbola, a ubrzo se za sve zainteresovao i prvi investitor. Sa njegovih šest miliona dolara, osnovana je firma Narativ sajens.“

„Prva mušterija bio je jedan internet-portal za sport na američkim koledžima. U SAD, utakmice među univerzitetima u američkom fudbalu, košarci ili bezbolu veoma su važni događaji, ali novinari nemaju uvek vremena da izveštavaju o svakoj utakmici. To je bila savršena niša za tekstualnu mašinu. Prema informacijama časopisa Vajerd, ona je 2011. godine samostalno napisala oko 400.000 članaka, a ove godine već njih milion i po. Tehnika funkcioniše i u dečjim ligama, o kojima podaci ne mogu da se pozovu sa interneta. Zato roditelji mogu preko Ajfona da sami ukucaju podatke o zgodicima i rezultatima svoje dece, a program zatim sastavlja odgovarajući tekst. Sport je samo početak: renomirani ekonomski magazin Forbs objavljuje tekstove o mogućnostima dobiti na berzi (Analitičari ne mogu da se slože oko Ekson mobajla, ali 7 od 14 njih savetuje da se akcije ove firme zadrže. Vol strit je u poslednja tri meseca pokazao interesovanje za njih…)“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković