Svi desno-ekstremistički zločini

DW: Šta se zna o broju žrtava desničarskog nasilja u Nemačkoj?

Johanes Radke: „Tokom istraživanja smo došli do broja od 152 žrtve desničarskog nasilja od 1990. Savezna vlada do sada računa samo 63 žrtve, porodicama 89 mrtvih se ne priznaje da su bili žrtve zločina desničarskog nasilja.“

Kako to objašnjavate?

„To se često pitamo, jer su neki slučajevi jasni. U principu je reč o birokratskom problemu. Pokrajinske službe za suzbijanje kriminala beleže da li su zločin počinili desničarski ekstremisti. Savezni ured za borbu protiv kriminala (BKA) sakuplja brojeve, koji tek onda postaju deo zvanične statistike. Ali ako se desi ubistvo i prvi policajac na licu mesta u svom izveštaju ne zabeleži ništa o desničarskom nasilju, zločin neće biti registrovan kao takav. Ili neki sudija se tokom procesa ne usuđuje da kaže 'to je bio desno-ekstremistički zločin', jer bi to mogao da bude razlog za osporavanje presude. Nezvanično čujemo da neki sudija kaže 'radije osuđujem jasno nekoga za teške telesne povrede sa smrtnim ishodom, nego nekoga za desničarsko ubistvo'. Jer kada ne možete to precizno da dokažete, advokat optuženog može da kaže: 'Moj klijent jeste ubio, ali ne iz niskih pobuda kao što je mržnja prema strancima. Tu se radilo samo o svađi, koja je izmakla kontroli'. Tada advokat može da zatraži reviziju odluke.“

Kada tačno, kao tim autora, govorite o desničarskom nasilju?

„Mi istražujemo slučajeve sa sudskom presudom, kao i one kod kojih smo sasvim sigurni. Mi čitamo presude, razgovaramo sa rodbinom, advokatima ili sudijama da bismo shvatili šta se tačno desilo. U nekoj presudi na primer čitamo da je ubijen beskućnik. Potom mu je ukradeno pet evra. Sudija kaže: 'To je bilo ubistvo zbog pljačke'. Ali ako u presudi stoji, počinioci su vikali, kada su ga smrtno napali: 'Ti asocijalna svinjo, ti ne pripadaš našem gradu!', onda kažemo, to je sasvim jasno zločin motivisan desničarskom ideologijom: mržnja beskućnika je bila odlučujuća za to ubistvo.“

Koji ljudi su najčešće žrtve desničarskih nasilnika?

„To su pre svega ljudi na ivici socijalne egzistencije, alkoholičari i beskućnici. Postoji mnogo groznih priča, gde se neonacisti sa budućim žrtvama celo veče natežu, da bi potom došli na ideju da isprebijaju tog čoveka na mrtvo i potom da ga zapale. I te kako je izraženo omalovažavanje drugog. Neonacisti su možda i sami bez posla ili alkoholičari. Oni traže žrtve, za koje mogu da kažu da su 'asocijalne'. Kod druge grupe po veličini, prisutan je klasičan motiv rasizma, znači mržnja prema strancima ili navodnim strancima. Time su pogođeni i obični Nemci sa nemačkim pasošem, ali koji imaju drugu boju kože.“

Da li se nešto promenilo u javnosti nakon otkrića da iza serije ubistava stoji teroristička grupa Nacionalsocijalističko podzemlje (NSA)?

„Primećujemo da je znatno poraslo interesovanje za našu listu. Nažalost to ne važi za sve pokrajinske vlade. Na istoku Nemačke nešto se pokrenulo. Saksonija je priznala dve žrtve, Saksonija-Anhalt je naknadno priznala tri žrtve, a u Brandenburgu je u toku provera dokaza. Ipak Severna Rajna Vestfalija odbija da prizna žrtve iako su četiri slučaja jasna. Primer: poznati neonacista je 2003. u Oferatu nadomak Kelna ušao u kancelariju advokata Hartmuta Nikela. Ubio je advokata, njegovu ženu i ćerku. Na kragni je nosio simbol nacionalsocijalističkih zaštitnih odreda SS. Dan posle zločina izradio je flajer na kome je pisalo: 'Nemački narod - oslobođenje oblasti Rajha je počelo'.“

Koji je cilj sakupljanja podataka o broju žrtava desničarskog nasilja?

„Važno je prikazati smrtonosnu dimenziju desničarskog nasilja, koje mnogi nisu svesni. Posle ubistava koje je počinio NSU, barem mnogi znaju da neonacisti sprovode u delo ono što u svojim ideologijama propagiraju. Iz ugla desničarskih ekstremista, NSU je 'uništio bezvredan život'. Mi pokušavamo da sa našom listom pokažemo da ovde nije samo hajka u pitanju. Štaviše, reč je o ubijanju ljudi koji se ne uklapaju u poimanje sveta desničara.“

Vi tesno sarađujete sa stvaraocima izložbe „Žrtve desničarskog nasilja od 1990“. Posetioci tamo mogu da vide fotografije i priče žrtava. Koji je efekat toga?

„Važno je staviti do znanja, koga pogađa desničarsko nasilje i kako se ti zločini mogu desiti. Ko su ti počinioci? Šta je njihov motiv? Takođe je važno dati lice žrtvama. To ne treba samo da bude neki beskućnik sa trga, jer te žrtve imaju ime. Mi dugujemo žrtvama da ih učinimo vidljivim. Zato se radujemo ako se na osnovu naših istraživanja dođe do razjašnjenja slučaja, ili možda nastane spomen ploča. I nekim gradovima to već postoji.“

Johanes Radke, novinar i autor, dugo godina se bavi temom desničarskog ekstremizma. Zajedno sa Toralfom Štaudom, Grankom Jansenom i Hajke Klefner sastavio je listu žrtava desničarskog nasilja, objavljenu u listovima Tagesšpigel i Cajt. U knjizi „Novi nacisti“ zajedno sa Toralfom Štaudom, Radke opisuje desničarsku scenu i oblike desničarsko-ekstremnog terora.

Autorke: Andrea Grunau / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković