Svi putevi ka EU vode preko Holandije!

U švedskom Ministarstvu spoljnih poslova kažu da su tokom posete srpskog šefa diplomatije, Vuka Jeremića, Stokholmu dobili racionalna objašnjenja i razloge povodom namera srpskih vlasti da ubrzaju proces evrointegracija zemlje, kao i da se pronađe put za izlazak Srbije iz ekonomske krize. Lars Šmit, direktor za Balkan u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske, kaže da ova zemlja shvata potrebu Srbije da napreduje u procesu evrointegracija, kao i da na tom putu postoje prepreke koje se moraju prevazići:

„Tu je prvenstveno pitanje saradnje Tribunalom u Hagu, koja mora da bude poboljšana kako bi zemlje članice EU podržale sledeći korak Srbije ka EU“, izjavio je Šmit u intervjuu za Dojče vele i dodao:

„Jeremiću smo preporučili da radi sa nama i ostalim članicama kako bi došlo do deblokade Prelaznog sporazuma, pre nego što Beograd podnese svoju aplikaciju za kandidaturu za članstvo u EU.“

Švedska radi na pitanju deblokade

Za odmrzavanje Prelaznog sporazuma potreban je još pristanak Holandije – to je jedina zemlja koja se trenutno protivi nastavku evropskog puta Srbije. Iz švedskog Ministarstva spoljnih poslova poručuju da je, osim ako ne dođe do konkretnih dokaza saradnje sa Tribunalom, odluka o promeni stava na vlastima u Hagu, ali da oni neće sedeti „skrštenih ruku“:

„Mi ćemo pokušati da „guramo“ ovo pitanje tokom našeg predsedavanja Unijom. Ako budemo uspešni u tome, to će biti veliki napredak za proces proširenja na Zapadnom Balkanu.”

Ideja Švedske, kao trenutno predsedavajuće EU, jeste da do kraja tog njihovog mandata, odnosno do kraja godine, sve zemlje Zapadnog Balkana naprave najmanje jedan korak unapred na svom putu evrointegracija. U slučaju Srbije, Šveđani se nadaju da će taj korak upravo biti odmrzavanje prelaznog sporazuma.

Bosanski dosije evrointegracija

Tokom sastanka sa šefom diplomatije Srbije, ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, izrazio je i nadu da će Srbija i Bosna u tandemu napredovati na evrointegracionom putu, kao i da bi zaostajanje jedne ili druge zemlje bilo loša ideja. Lars Šmit za Dojče vele objašnjava tu ideju:

„Mi ne želimo da pravimo „pakete“ ili neku vrstu jake povezanosti kada su u pitanju slučajevi ove dve zemlje, ali ćemo pokušati da pronađemo nešto što će obe zemlje, zajedno, da vodi na putu ka Briselu.“

Politička klima u BiH nije najbolja, ocenio je Šmit, ali i poručio da bi, ukoliko dođe do boljeg razumevanja među političarima u Sarajevu, moglo da dođe i do pomaka u, kako je nazvao, „bosanskom dosijeu“ na putu evrointegracija.

autor: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: N. Jakovljević