Svi smo mi Kaled Said

Kaled Said je, kao i obično, sedeo u internet-kafeu, kada su ušla dva pripadnika tajne policije. Svedoci prenose da su od njega tražili da pokaže ličnu kartu, što je on odbio. Zatim su ga pretukli i onesvešćenog odneli u policijsku stanicu gde su mogli samo da konstatuju njegovu smrt.

Da ne bi bili pozvani na odgovornost zbog bezrazložne brutalnosti, napunili su mu usta hašišem kako bi izgledao kao da je diler koji je u poslednjem trenutku pokušao da ga proguta. Izneli su i druge optužbe, na primer, za krađu, izbegavanje služenja vojske, pa i za seksualno nasilništvo. Njegovo telo su vratili pred kafe i tu ga ostavili.

Lejla Marzuk, majka ubijenog, nikada neće zaboraviti taj dan. Pored tuge zbog smrti sina, bolelo je i to što su vlasti iz političkih razloga uništili ugled njene porodice. U intervjuu za Dojče vele, ona prenosi da je Kaled bio dobar i lepo vaspitan mladić:

„Ove optužbe su me zabolele. Moj suprug je umro kada je Kaled imao šest godina. Morala sam da obezbedim Kaledu najbolje vaspitanje. I pri tome sam uvek činila samo ispravne stvari. A zatim su došli ONI i rekli: zakazala si u vaspitavanju deteta!"

Simbol otpora Mubarakovom režimu

Kaled Said je umro 6. juna 2010. - pola godine pre svrgavanja režima Hosnija Mubaraka. Danas on važi za mučenika i jedan je od simbola egipatske revolucije. Nisu samo okolnosti njegove smrti izazvale ogorčenje, već izveštaji prema kojima je taj mladi bloger na internetu objavio tajni snimak koji dokumentuje korumpiranost policije, pa je zbog toga mučen do smrti.

Ta priča se veoma brzo proširila internetom. Foto-montaža, na kojoj se lice ovog mladića vidi pored snimka njegovog oskrnavljenog leša, postala je simbol otpora Mubarakovoj represiji. Iako je ponosna na svog sina, Lejla Marzuk kaže da je to njoj izgledalo sablasno:

„Egipatska revolucija je zapravo počela dan posle Kaledove smrti. Tada su na ulice izašle mase mladih ljudi koji su vikali: dole Mubarak! Dole šef policije Habib al-Adli! Pitala sam ih: kakve to veze ima sa smrću mog sina? A oni su mi odgovorili: u tvom interesu želimo da se pobrinemo da Kaled dobije svoja prava“.

Nagrada za doprinos trajnim političkim promenama

Vael Gonim, šef Guglovog marketinga za Bliski istok i prijatelj ubijenog, bio je jedan od vodećih internet-aktivista. Zajedno sa prijateljima, na Fejsbuku je osnovao grupu „Svi smo mi Kaled Said“. Ona je veoma brzo stekla stotine hiljada pobornika i postala jedan od najvažnijih instrumenata za agitovanje i mobilizaciju egipatskog revolucionarnog pokreta.

Tu su dokumentovane povrede ljudskih prava za koje je optužen Mubarakov režim. S druge strane, ova Fejsbukova stranica je postala centralna platforma za razmenu informacija o planiranim demonstracijama i protestnim akcijama. Arapska verzija ove stranice sada ima milion i po ljubitelja i još uvek je popularni forum za sva pitanja koja se tiču demokratske tranzicije. Nagrada Dojče velea joj je dodeljena za doprinos trajnim političkim promenama u Egiptu.

Autori: Salah Šarara / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković