Svi smo mi zagađivači atmosfere

Samo nekoliko sekundi traje dok internet pretraživač ne izbaci odgovor na naš upit u internetu i na ekranu se pojavi ono što smo tražili. Možda tako neverovatna brzina odvodi misli od razmišljanja o tome kakva neverovatna mašinerija se pokreće kada u internetu pokušavamo da saznamo na primer da li je Britni Spirs još udata ili više nije.

Aleksander David Visner Gros, fizičar i kompljuterski stručnjak na Univerzitetu Harvard to je postavio u jednoj jedinoj formuli. Dva naloga za pretragu na Guglu oslobađaju 15 grama CO2. Isto toliko ugljen dioksida nastaje i kada se u aparatu prokuvava voda potrebna za kafu ili čaj. Oslobađanje ugljen dioksida prilikom korišćenja internet pretraživača samo je najnoviji i još uvek osporavan primer emisije gasova koji izazivaju klimatske promene.

Sumorne prognoze

Promena klime mogla bi u sledećim decenijama širom sveta masovno da ugrozi snabdevanje hranom. Iz rezultata jedne studije proizilazi da će krajem 21. veka polovini stanovništva na zemlji zapretiti glad, ukoliko ljudi brzo ne preduzmu sve moguće mere za zaštitu klime.

Upozorenje o drastičnim posledicama promena klime po ishranu stanovništva nisu ništa novo, a njene posledice zavisiće najvećim delom od uspeha mera prilagođavanja koje se moraju preduzeti tokom sledećih decenija. Scenario koji su u stručnom časopisu „Sajens“ objavili istraživač klime Dejvid Batist sa univerziteta u Sijetlu i ekonomista Rozamond Najlor sa univerziteta Stanfort prilično je sumoran.

Naučnici su analizirali 23 klimatska modela. Na osnovu prognoze Saveta UN za klimu, povećanje letnjih temperatura od 2050. do 2090. godine vidno će se odraziti na poljoprivrednu proizvodnju. Porast temperature u tropskim i suptropskim predelima smanjiće prinose. Istovremeno, broj stanovnika znatno će se povećati. Opterećenje za globalnu proizvodnju hrane biće ogromno, već samo zbog porasta temperature, kaže Batist, i ukazuje da će se zbog velikih vrućina smanjiti i rezerve vode.

„Ako povećane temperature ostanu trajno visoke na kraju 21. veka, a u drugim delovima sveta budu daleko prelazile do sada najviše izmerene temperature, onda će ozbiljno biti ugroženo globalno snabdevanje stanovništva“, upozorava Batisti.

Pre svega biće pogođeni regioni u blizini Ekvatora. Znači Amerika od juga SAD do severa Argentine. U Aziji, između ostalih, Indija i južni deo Kine, kao i veliki delovi Australije i čitav afrički kontinent. U tim oblastima leže najsiromašnije zemlje sveta, a pri tom se na tim prostorima veoma brzo povećava broj stanovnika. Sadašnji broj od preko 3 milijarde ljudi, verovatno će se do kraja veka udvostručiti.

Nedostatak hrane pokrenuće seobe ljudi

U Evropi će ekstremni fenomeni, kao što je bilo dugo toplo leto 2003, postati pravilo u mnogim zemljama. Kalkulacije istraživača ukazuju i da će poljoprivredni prinosi biti znatno umanjeni. U Francuskoj je temperatura u junu i avgustu 2003. bila za 3,6 stepeni viša od dugogodišnjeg proseka. Tamošnja poljoprivreda imala je lošije prinose u poređenju sa prethodnom godinom, i to za 21 odsto manje žitarica, 25 procenata manje voća, i 30 odsto manje kukuruza. Po nekim proračunima, u celoj Evropi, od posledica visokih temperatura u avgustu 2003, umrlo je oko 70.000 ljudi.

Prema toj studiji zagrevanje zemljine kugle dovešće do nestašice hrane i gladi, što će izazvati ogromne seobe naroda.

„Ranije su ljudi mogli da se upute na neko drugo mesto, kako bi se ishranili, ali u budućnosti neće više biti drugog mesta. Stotine miliona ljudi naći će se u potrazi za hranom“, kaže Batist.

On procenjuje da je verovatnoća da se njegova prognoza ostvari veća od 90 odsto.

„Sada sve naznake idu u istom pravcu, a u ovom slučaju to je jako loš pravac. Može se pustiti ili da ide kako ide i pripremiti se na bolno prilagođavanje ili čovek može da preduzme nešto protiv toga - tako što će ublažiti stanje ili od početka pokušati da spreči razvoj u tom pravcu. Za sada mi ne ostvarujemo dobre rezultate. Posao ne obavljamo kako treba.“