Tači ne voli BND

Pojedinci u Nemačkoj vladi bi se mogli zapitati zašto premijer Kosova tako teško tereti nemačke saradnike BND-a? Zidojče cajtung nudi odgovor kroz portret jednog od važnih igrača u aferi sa agentima BND-a u Prištini - kosovskog premijera Hašima Tačija:

„Još pre izbijanja rata čovek koji danas nosi elegantna odela, učestvovao je u nasilju protiv srpskih policajaca i albanskih kolaboracionista. Jedan srpski sud u odsustvu ga je osudio na 10 godina zatvora zbog terorizma. Dokaza za te tvrdnje nije bilo. Mrakom je obavijena i njegova umešanost u mafijaške poslove.“

Prema jednom izveštaju BND-a iz februara 2005. o čemu je pisalo u Veltvohe, „Tači je bos koji kontroliše određene kriminalne aktivnosti na Kosovu“ i nalogodavac jednom profesionalnom ubici. Posmatrači smatraju da je Tačijevo ponašanje u sadašnjem javnom optuživanju agenata BND-a za napad eksplozivom na predstavništvo Evropske unije u Prištini, odmazda zbog optužbi u izveštajima nemačke tajne službe.

„Partizani i Nemci“

Frankfurter algemajne cajtung konstatuje: Tači ne voli BND. Izgleda uverljivo to što kosovski tandem na vrhu, predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Hašim Tači stalno ponavljaju da su zainteresovani za dobre odnose sa Berlinom. I to ne samo zbog toga što je Nemačka dala najveći kontigent u okviru Kfora i što jedan je od najvećih finansijera.

Rukovodstvo u Prištini je takođe svesno da je Nemačka kao najveća država EU dala važan doprinos otcepljenju bivše pokrajine od omražene majke Srbije. I pri sledećem ostvarenju udaljenog cilja - pristupu Evropskoj uniji, Kosovo računa na podršku Nemačke.

„Utoliko je manje jasno zbog čega su uhapšeni nemački državljani od kosovskih vlasti osumnjičeni da su bacili eksploziv na zgradu misije EU. Jedna od brojnih glasina koje stižu iz Prištine jeste da je neko u Prištini hteo da se igra ’Partizana i Nemaca’. Takođe se moglo čuti i to da su nemački državljani dvostruki agenti, koji rade po nalogu neke strane sile koja mrzi Kosovo (Srbija? Rusija? Karla Del Ponte?)“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Smanjiti PDV, da ili ne?

Situacija je ozbiljna. Evropska industrija ima problema. Ekonomisti predviđaju skraćeno radno vreme i otpuštanja u idućoj godini. Tako je sada, državna politika za poboljšanje konjukture koja je već godinama potiskivana i skoro zaboravljena, u Evropskoj uniji odjednom našla mnogo zagovornika.

„EU želi da kroz program težak 130 milijardi spase evropsku privredu. U tom paketu podrške briselske birokratije je čist šou, ponekad i kontroverzan. I pored svih otpora kancelarke Merkel od nje se zahteva smanjenje PDV-a“, piše Špigel u internet izdanju.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo mogao bi ove srede da doživi najveći poraz u svom dosadašnjem mandatu i to prilikom predstavljanja evropskog konjukturnog programa koji je sam režirao, najavljuje Zidojče cajtung. Paket konjukturnih mera trebalo bi potrošače da pokrene ka kupovini, preduzetnike ka istraživanju, da podstakne razvoj i proizvodnju.

Još pre nego što je Barozo svoje ideje uopšte predstavio javno, pojedine zemlje EU su već same učinile ono što su smatrale da treba. Ova ionako ni malo srećna situacija mogla bi se još dodatno pogoršati, ako Barozo zaista predloži drastično smanjivanje poreza.

Predlog je neprimeren. Velika Britanija je sama najavila smanjenje poreza na promet. Francuska i Nemačka su odbile to da učine, jer ne postoji dokaz da bi potrošači u kriznim vremenima zbog smanjenja poreza bili ponukani na kupovinu. Sigurno je samo da bi u tom slučaju država kasirala manje novca.