Tašna od krokodila: kolika je stvarna cena?

O nemirima u kineskoj provinciji Sinđijang list Nordvest cajtung piše:

„Ujguri i Kinezi koji tamo žive plaćaju u provinciji Sinđijang krvlju težnju za nešto većom kulturnom slobodom. Rukovodstvo u Pekingu brutalno se obračunava sa svakom težnjom za većom slobodom. Na zapadu Kine preti jedan od najtežih nacionalnih sukoba. Ujguri, pretežno islamske veroispovesti, bore se da očuvaju identitet koji je sve više ugrožen. Kinezi se bore za jedinstvo ogromnog carstva i vlastodršci se ne boje ničeg više od raspada (zemlje) na mnogobrojne nacije.“

O situaciji u Kini piše i list Noje osnabriker cajtung:

„Od toliko pominjane harmonije, dakle, nema ni traga. Pojam ionako predstavlja fasadu iza koje se krije zastrašujuća realnost: diskriminacija nacionalnih manjina. Činjenica da je predsednik Hu Đintao morao da napusti sastanak Grupe 8 pokazuje da rukovodstvo u Pekingu ne kontroliše situaciju. I to mu neće ni uspeti sve dok policijskim sredstvima bude rešavalo probleme koji bi se morali rešiti politički. To znači – sve dok manjinama ne obezbedi istinsku autonomiju. Istina, možda strahovi od raspada ogromnog carstva nisu sasvim neosnovani. Međutim, nepopustljivost ne sprečava taj proces, nego ga samo pospešuje.“

Evropske teme: G8 i kazne protiv distributera gasa

O prvom danu sastanka Grupe 8 u Akvili list Rajn Nekar cajtung piše:

„Prvog dana postignuto je mnogo, ali ništa konkretno. Ipak, SAD, Kina i Indija prvi put su priznale da postoji međuzavisnost između emisije ugljendioksida i zagrevanja zemlje zbog gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. I to je mnogo. Ono što još nedostaje jeste da se utvrdi koje će zemlje u kom roku smanjiti zagađivanje atmosfere.“

Povodom kažnjavanja velikih distributera gasa E.on i Gaz de France zbog dogovaranja o cenama gasa list Bild piše:

„Ono što su mnogi potrošači odavno naslućivali Evropska komisija sada je potvrdila: u velikom stilu dogovarane su cene na račun potrošača. Potrošači u Nemačkoj već godinama se žale na previsoku cenu gasa. Nakon što je izrečena kazna jasno je da poslovanje energetskih koncerna nije čisto. Gorko pitanje glasi: nisu li dogovori E.ona i Gaz de France samo vrh ledenog brega? Presuda ukazuje i na propuste političara. Premalo se čini za potrošače i podsticanje konkurencije, previše se ide na ruku šefovima koncerna i integracijama vrednim milijarde evra.“

Nemački putevi bezbedniji

Na zapadnonemačkim putevima 1970, godine poginulo je 21 hiljada ljudi, prošle godine – u ujedinjenoj, dakle većoj Nemačkoj, bilo je nešto više od četiri hiljade 400 mrtvih. Tim povodom list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Ima dobrih vesti – prva je da je 4477 mrtvih na nemačkim putevima u 2008. najmanji broj žrtava od 1950. godine. I druga – stroži zakoni se i poštuju. Zabrana alkohola u krvi za početnike smanjila je broj mladih koji su stradali u saobraćajnim nesrećama čiji je uzrok alkohol i to za 11 procenata. Istina, ko danas seda u automobil ima znatno veće izglede da preživi nesreću nego užasne 1970. kada je poginula 21 hiljada ljudi. Tada nije bilo vazdušnih jastuka, ABS-a. Moderna medicina i moderna tehnika, kontrola i kazne ublažili su problem. Istina, ima novih žrtava – pešaci, novih mesta nesreća – gradilišta, novih izvora opasnosti – ponašanje biciklista. Preostaje da se i tu pooštre zakoni – kao što praksa pokazuje to pomaže.“

Tri krokodila biva ubijeno zbog jedne tašne

Minhenski list Zidojče cajtung bavi se ženskim tašnama od kože krokodila.

„Ima je Ivana Tramp. I Kejt Mos. Viktorija Bekam čak nekoliko. Kada je reč o tašnama, model „Birkin“ firme Ermes predstavlja simbiozu rasipničkog luksuza i rafiniranosti. Onaj ko želi model tašne od kozje kože nazvan po imenu glumice Džejn Birkin čeka mesecima i platiće najmanje 3.600 evra. Rols Rojs među tašnama Birkin znatno je skuplji. Naime, tašna Birkin od kože krokodila ukrašena je dijamantima i na jednoj aukciji 2005. takva tašna prodata je za 47 hiljada evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef Ermesa Patrik Tomas. Firma godišnje pravi tri hiljade takvih tašni, skupa koža kupuje se u australijskom gradu Darvinu, na jednoj od najvećih farmi krokodila u svetu. Tamo se gaji 50 hiljada krokodila. Kada životinje napune dve godine i dostignu dužinu od dva metra omamljuju ih elektrošokom i ubijaju hicem u potiljak. Koža stomaka se pere, soli i izvozi. Farma svake godine isporučuje 12 hiljada koža evropskim luksuznim modnim kućama.

Inače, ove godine na svetskom tržištu trguje se sa kožama milion i po krokodila, 1997. promet je bio ispod miliona. „Na tom tržištu nema ni traga krize“, kaže Ditrih Jelden, zadužen za izvoz i uvoz egzotičnih koža.

Najveći proizvođači su SAD i Australija gde se na farmama gaje različite vrste krokodila. Prodaju se koža i meso. Krokodile hrane specijalnim duboko smrznutim peletima koji su napravljeni prema posebnom receptu kako bi se pospešio rast životinja.

Meso krokodila jede se uglavnom u Aziji, kožama se trguje u celom svetu. Kože se najviše traže u SAD i EU, pre svega Italiji i Francuskoj. Od kože stomaka manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici ili cipele, od većih primeraka ženske tašne, omotači za laptop i jakne.

Za jednu tašnu koju naprave Ermes ili Luj Viton od života moraju da se oproste tri velika krokodila, jer se prerađuju samo najbolji delovi kože sa stomaka. Inače, krokodili sa farmi, moglo bi se reći, žrtvuju se za one na slobodi. Naime, zbog potražnje za krokodilskom kožom početkom sedamdesetih godina krokodili su bili gotovo istrebljeni. Tada su osnovane farme i vrsta je sačuvana. Mada neki pripadnici to plaćaju glavom“, piše „Zidojče cajtung“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević