Tadić balansira između Zapada i Rusije

„Tadić me podseća na žonglera koji pokušava da održi balans dok vetar duva. To je veoma težak zadatak. Tadić sa punim pravom nastoji da sačuva dobre odnose sa Zapadom, Vašingtonom i EU, kao i sa Moskvom, ali će to biti sve teže“, izjavio je Karpenter u intervjuu za Glas Amerike (VOA).

EU će vršiti pritisak da Srbija sarađuje sa politikom Unije prema Rusiji. To će staviti Beograd u raskorak sa Rusijom, sa kojom nastoji da izgradi tešnje ekonomske, pa i političke veze, objasnio je Karpenter.

Klinton i Bajden vode glavnu reč

Karpenter je takođe naveo da će u određivanju američke politike prema Balkanu potpredsednik Džo Bajden i državna sekretarka Hilari Klinton imati veći uticaj nego što bi inače bio slučaj.

„Obama verovatno neće lično intervenisati po tim pitanjima, jednostavno stoga što ona nisu prioritetna i, drugo, novoizabrani predsednik, tokom predsedničke kampanje, nije posebno ukazao da se ne slaže sa dosadašnjom politikom predsednika Buša i Klintona prema Balkanu.“

Zapad zanemaruje interese Rusije

Karpenter je ocenio, osvrćući se na trenutnu gasnu krizu u Evropi, da se velika energetska zavisnost Evrope od Rusije ne odražava samo na ekonomskom, već i na političkom planu, i da su SAD još od 1980-tih upozoravale evropske saveznike na takav razvoj događaja.

S druge strane, navodi Karpenter, Rusija svojim ponašanjem šalje poruku da tešnja saradnja EU sa SAD u pogledu pitanja kao što je učlanjenje Ukrajine i Gruzije u NATO može da ima veliku cenu.

„SAD i NATO su pokazali slabo razumevanje za interese Rusije, ne samo u pogledu Ukrajine i Gruzije, već i ranije, u pogledu baltičkih republika, a zatim po pitanju Kosova, uključujući mimoilaženje ruskog veta u Savetu bezbednosti da bi se osigurala nezavisnost Kosova“, rekao je Karpenter.

On je dodao da bi zbog pojačanih tenzija na obe strane, novoizabrani američki predsednik Barak Obama „mogao da preispita celu situaciju i zacrta novi pravac politike“.