Tajna prošlost bugarskog predsednika

Reč je o aktima koji su skrivali najvažnije „tajne“ o tranziciji u Bugarskoj. Najpre kako je u godinama pre promena državni novac masovno prenošen u inostranstvo i kako su ljudi bivšeg komunističkog sistema dostigli najviše diplomatske i državne pozicije.

Informacija o tome da je bugarski predsednik Georgij Parvanov, 4. oktobra 1989, neposredno pred pad komunista, tajno primljen u sektor 14 obaveštajne službe, odjeknula je pre godinu dana kao bomba.

Evtim Kostadinov, član Bugarske socijalističke partije, pokušava da predstavi svog partijskog prijatelja u boljem svetlu:

„Ono što je predsednik Parvanov rekao u izbornoj borbi za drugi mandat, samo je potvrdjeno u aktima. Ništa više. Rekao je da se bavio tada važnom problematikom Makedonije.“

Misli se na kontroverzna tumačenja makedonske istorije, koja su u zasenak bacila nekadašnje složene odnose Bugarske i Jugoslavije. Bugarska obaveštajna služba htela je da dokaže istorijsku pripadnost Makedonije Bugarskoj i u tu svrhu vrbovala je stručnjake. Izmedju ostalih, i istoričara Georgija Parvanova. U jednom izveštaju Cviatka Cvetkova, koji se predstavio kao zaposleni u Ministarstvu spoljnjih poslova, navodi se da je “Parvanov bio spreman i voljan da saradjuje sa službom Državne bezbednosti.“ Do 1989 u Državnoj bezbednosti Bugarske postojao je njegov dosije pod nadimkom „Goce“.

Sam predsednik i njegovi politički prijatelji pokušavaju da umanje snagu ovih informacija, rukovodeći se sledećim argumentima. Prvo, kada je razgovarao sa poslodavcem, Parvanov nije znao da je reč o Obaveštajnoj službi. I drugo, postupio je kao patriota.

Hajnc Bram, poznavalac Bugarske, smatra da bi prošlost bugarskog predsednika mogla ugroziti Bugarsku, na unutrašnjem i spoljnjopolitičkom planu:

„Trebalo bi očekivati posledice. Ako se ne prida značaj, onda se komunizam nije shvatio ozbiljno i odgovorno. Pre svega moralo bi predsedniku da bude važno, da čisto predstavlja svoju zemlju. Pred njim je izbor: jesu li bitniji njegovi ili interesi Bugarske?”