Tajna služba i nove mere nadzora

To proizilazi iz više poverljivih dokumenata u koje su imali uvid novinari lista Zidojče cajtung te javnih servisa NDR i WDR. Kako prenose ti mediji, ta aktivnost je deo projekta „Strateške inicijative tehnika“ (SIT) koji bi do 2020. godine trebalo da košta 300 miliona evra; tu sumu bi tokom narednih nedelja trebalo da odobri Bundestag.

„Držati korak“

Prema pisanju lista Zidojče cajtung, predstavnici BND su u razgovoru sa poslanicima nemačkog parlamenta ukazali da su prijateljske obaveštajne službe u inostranstvu tehnički dosta naprednije, što se posebno odnosi na američku Agenciju za nacionalnu bezbednost NSA i britansku tajnu službu GCHQ. Oni su dodali da, ako uskoro ne dobiju mogućnost da se bolje opreme, tehničke mogućnosti BND pasti iza onih kojima raspolažu njihove kolege iz Italije ili Španije. Mere nadzora komunikacije na internetu navodno ne pogađaju nemačke građane, već samo građane drugih zemalja.

Neobičan poremećaj odnosa

Zahvaljujući otkrićima odbeglog američkog informanta Edvarda Snoudena, nemačka javnost je 2013. godine saznala da američka tajna služba NSA nadzire elektronsku komunikaciju građana preko interneta kao i telefonske razgovore – u dotad neslućenim razmerama. Mnogi građani, kao i branitelji zaštite podataka i ljudskih prava su se žestoko pobunili, ali nemačka vlada je reagovala tek kada je Snouden - otkrio i da je NSA prisluškivala mobilni telefon kancelarke Angele Merkel. U oktobru 2013. tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele pozvao je na razgovor američkog ambasadora u Berlinu – što je bio veoma neobičan postupak koji pokazuje koliko je afera sa nadzorom i prisluškivanjem opteretila odnose Nemačke i SAD.

Ogorčenje mnogih političara…

Polovinom prošle godine, mnogi nemački političari su bili ogorčeni. Ministarka pravde Sabine Lojthojser-Šnarenberger je rekla da je sve podseća na Hladni rat i demonstrativno saopštila da se ne bavi terorističkim aktivnostima; visoka političarka Zelenih Renate Kinast zatražila je potpuno rasvetljavanje afere i najavila mogućnost podnošenja tužbe pred Međunarodnim sudom pravde; poslanik Hrišćansko-socijalne unije u Evropskom parlamentu, Markus Ferber, pominjao je Štazi i govorio o gubitku moralnog kredibiliteta, a šef nemačkih Socijaldemokrata Zigmar Gabrijel je rekao da ne želi da bude „stakleni čovek“.

…i potvrda mnogih ranijih analiza

Organizacije za zaštitu podataka i ljudskih prava su u Snoudenovim rečima našle potvrdu za tvrdnje, sumnje i strepnje koje su i same iznosile u javnost već godinama, pa i decenijama pre njegovih „otkrića“. Aktivisti „Digitalne kuraži“, Haos kompjuter kluba, Međunarodne lige za ljudska prava, Nemačkog udruženja za zaštitu podataka, Forum informatičara za mir i društvenu odgovornost, smatraju da digitalni nadzor privatne sfere čitavih društava ne samo što stvara neprijatnost kao i osećanje nemoći i rezignacije, već i da od miliona ljudi stvara sumnjiva lica, vodi u masovne povrede prava ličnosti i dovodi u pitanje osnovna prava pa i samu demokratiju. No, do danas, „afera NSA“ nije imala nikakve pravne posledice - ni po koga.

Nova mera – podeljene reakcije

Sada su nemački vladajući Demohrišćani (CDU) pozdravili su novu meru koju je najavio BND – predstavnik te stranke Roderih Kizeveter rekao je da smatra ispravnim to što BND želi da bude na istom tehničkom nivou sa drugim tajnim službama. Predstavnik nemačkih Socijaldemokrata koji su u vladajućoj koaliciji sa CDU, Kristijan Flizek, nema ništa protiv nadzora javne komunikacije na društvenim mrežama, ali nadzor komunikacije na zaštićenim platformama, ili elektronske pošte, smatra nekorektnim. Kristijan Štrebele, političar opozicionih Zelenih, u razgovoru za DW je rekao da sumnja da je prilikom nadzora protoka ogromne količine podataka na internetu uopšte moguće čisto razdvajanje „domaće“ od „strane“ komunikacije.

„Digitalna kuraž“ – bez dilema

Kada je reč o novoj meri koju planira BND, branitelji zaštite podataka i privatne sfere su mnogo oštriji. „To je kafkijanska situacija u kojoj posledica otkrića Edvarda Snoudena nije gonjenje i obustavljanje zločina špijunaže, već povećanje njihovog obima“, smatra saosnivač udruženja „Digitalne kuraži“ padeluun: „Tajne službe treba ukinuti. Špijunaža i pribavljanje informacija ne treba da se odvijaju ‚tajno‘, već im je potrebna javna kontrola. Ovo kao reakcija na njuškanje NSA ne donosi nikakvu suverenost, već dokazuje maksimalnu provincijalnost.“