Tajni rat u političkom vrhu Turske

Fetulah Gulen retko prima goste u svoju dobro čuvanu kuću u Sejlorsburgu u Pensilvaniji. Ovaj 72-godišnji propovednik još od 1999. živi u Sjedinjenim Državama. Došao je zbog zdravstvenih problema, ali je odlučio da se nikada ne vrati u Tursku. I upravo je u Americi Gulenov pokret dobio zamajac. „Taj pokret se shvata kao reformistička struja u islamu, koja se zalaže za sekularno obrazovanje i međureligijski dijalog“, kaže za DW Ginter Zojfert iz berlinske fondacije Nauka i politika.

Harizmatični vođa Gulen rođen je kao sin imama, a sam je postao imam već sa 18 godina. Vernike je pridobijao nadahnutim govorima pa je sa 27 godina postao vrhovni propovednik u milionskom gradu Izmiru. Bio je zadužen za čitav Egej, jedan od sedam velikih regiona Turske. Mnogo je putovao i sticao još više pristalica, ali i neprijatelja – uhapšen je tokom vojnog puča 1971, pod optužbom da „zloupotrebljava religijska osećanja za političke i sopstvene interese“.

Gulen je ubrzo amnestiran i već sledeće godine vraća se pozivu propovednika. Krajem sedamdesetih nastaju privatne obrazovne institucije inspirisane njegovim učenjem. Gulen je pozivao muslimane da se bore protiv „raspada morala“, da konzervativne vrednosti poput vere i porodice postave iznad modernog individualizma – ali uvek u okvirima sekularne građanske države.

Nikada u politici

Kada je armija 1980. ponovila puč, kako bi zaštitila sekualrne tekovine Kemala Ataturka, islamski propovednik Gulen je podržao taj državni udar. „To mu je omogućilo da ga sledećih 17 godina sekularne snage ostave na miru“, smatra Zojfert. Drugim rečima, vojska i građansko društvo više nisu smatrali Gulena „radikalnim“ propovednikom. On se čak potpuno ogradio od partija koje propagiraju „politički islam“ i, kako objašnjava Zojfert, zalagao ne za puko nastavljanje tradicije nego „za istraživanje prirode, otkrivanje Boga u prirodnim zakonima i fizici“.

Pokret je cvetao u sekularnoj Turskoj sve dok 1995. većinu glasova na parlamentarnim izborima nije osvojila islamistička partija Nečmetina Erbakana. Razlike u stavovima bile su ogromne – za razliku od ove partije, Gulen se recimo nije zalagao da žene u javnosti obavezno nose marame. Upravo tada njegov pokret postaje važan adut vojske u očuvanju sekularne države. Pošto su se generali još jednom probili, Gulen se i sam kao muslimanski propovednik osetio ugroženim te je otišao u egzil u SAD.

Život van Turske nije naškodio pokretu, naprotiv: učinio ga je masovnim. Širom sveta ima više miliona pristalica, samo u Nemačkoj je na osnovu članaka i izveštaja o Gulenu niklo 300 podružnica njegovog pokreta i desetak privatnih škola koje prenose njegovo učenje. U Turskoj su već čitave generacije obrazovane na Gulenovom učenju, a mnogi njegovi poklonici zauzimaju važne pozicije u politici, pravosuđu i vojsci. Kako objašnjava Zojfert, njihov cilj je da oslabe uticaj premijera Redžepa Erdogana jer se osećaju ugroženi pojačanom islamizacijom zemlje. Erdogan je već najavio da će zatvoriti više privatnih škola koje prenose Gulenovo učenje.

Talas hapšenja

Poznavaoci prilika veruju da niz hapšenja visokih činovnika u Turskoj ima veze sa obračunom Erdoganove partije i Gulenovog pokreta. Uhapšeni su sinovi aktuelnih ministara policije, privrede i ekologija, a zatim su trojica ministara podneli ostavke, pozivajući i premijera da odstupi sa vlasti. Radi se o navodnoj aferi u kojooj je uhapšen i predsednik državne Halkbanke, optužen da je sa Iranom organizovao ilegalne poslove sa zlatom. Uhapšeno je i najmanje 75 pripadnika policije – niko od ovih ljudi nije se javno izjašnjavao kao pripadnik Gulenovog pokreta jer je to u današnjoj turskoj nepopularno. Gulenovci su neka vrsta tihe, pacifističke gerile.

U nedelju je u Istanbulu na ulicama bilo nekoliko hiljada ljudi koji su protestovali zbog navodne korupcije u redovima vlade i sumnjivih građevinskih projekata. To sve slabi Erdogana, smatra Zojfert. „Ako se ova vlada pokaže jednako korumpirana kao prethodna, to će biti odlučujući udarac protiv Erdogana.“ Ko će izaći kao pobednik videće se verovatno na predsedničkim i lokalnim izborima sledeće godine. A onda će možda ponovo doći bolja vremena za gulenov pokret.

Autorka: Aleksandra Šerle / nr
Odgovorni urednik: Ivan Đerković