Talas azilanata iz Srbije zabrinjava Nemačku

Ko iz Srbije ili Makedonije želi da uđe u EU, njemu nije potrebna viza. Bezvizni režim za te države na snazi je od kraja 2009. Ipak, jednostavnu mogućnost dolaska ne koriste samo turisti, nego i oni koji podnose zahtev za politički azil. To čine uglavnom građani romske nacionalnosti iz te dve zemlje. Broj zahteva za azil državljana iz Srbije konstantno se povećava. U julu ih je bilo 129, a u septembru čak 800. U istom periodu, broj azilanata iz Makedonije povećao se sa 107 na 521, prenosi Špigel.

U prvih devet meseci ove godine, iz te dve balkanske države u Nemačku je stiglo 3000 građana koji su podneli zahteve za dobijanje dozvole boravka na osnovu azila. Te zahteve nemačke vlasti po pravilu odbijaju kao neosnovane. Ministri unutrašnjih poslova nemačkih saveznih pokrajina strahuju da bi mogao da usledi pojačan priliv osoba romske nacionalnosti sa jugoistoka Evrope.

Dačić već opomenut

Ministarka za evropska pitanja u vladi Bavarske Emilija Miler, već je zatražila od ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića da zaustavi talas azilanata. Ona je istakla da će zahtevi onih koji dolaze u Nemačku po tom osnovu, biti odbijeni jer u Srbiji nema progona građana na političkoj osnovi.

Ipak, nakon podnošenja zahteva za azil, nemačka država dužna je da tim ljudima obezbedi smeštaj i izdržavanje. Pre šest nedelja, nemačke vlasti donele su odluku da se ukine državna pomoć od 400 evra za odrasle i 200 za decu u slučaju građana Srbije i Makedonije koji se odluče na povratak. Došlo se do zaključka da „ne može da se isključi mogućnost da je razlog dolaska bila upravo ta pomoć koja se isplaćivala povratnicima“.

Strahuje se od novog talasa kad padne „vizna zavesa“ za BiH i Albaniju

Policija je, osim toga, zabeležila porast stope kriminaliteta. Eksperti strahuju da bi problem mogao da se pogorša kada na snagu stupi bezvizni režim za BiH i Albaniju. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezjer, koji je ionako rekao da je uz veliku rezervu glasao za uvođenje bezviznog režima za te dve zemlje, tvrdi da će situacija biti pomno praćena.

Smeštajni objekti za azilante su već sada pretrpani. „Pritisak je veliki“, potvrđuje portparol hamburškog Ureda za strance. U saveznoj pokrajini Severna Rajna Vestfalija razmišljaju da u Bilefeldu otvore novi centar za smeštaj azilanata zbog „enormnog povećanja broja ljudi koji pristižu“. U saveznoj pokrajini Saksonija, jedna prazna kasarna već je preuređena da posluži u tu svrhu. Oko 300 Roma koji su stigli iz Makedonije očigledno su predstavljali „kap koja je prelila čašu“. Oni će biti prebačeni u druge gradove.

Ministri unutrašnjih poslova saveznih pokrajina i savezni ministar De Mezjer o prilivu azilanata iz jugoistočne Evrope raspravljaće naredne nedelje u Hamburgu. Probleme sa azilantima sa jugoistoka Evrope nemaju samo vlasti u Nemačkoj. Sličan trend je zabeležen i u Švedskoj, Belgiji, Holandiji i Austriji.

Autor: spiegel/dpa/rtrd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković