Talibani ili samo nedužni građani?

Dejva Lapan nema ni najmanju sumnju. Portparol američkih trupa u Avganistanu uveren je da su 88 zatvorenika u Bagramu (naslovna fotografija)redova Talibana i Al Kaide. Prema američkim procenama ti muškarci trebaju da budu predati „zvaničnom avganistanskom pravosuđu“. Afganistanska komisija za proveru zatvorenika je došla do drugačijeg zaključka. Oni su Amerikancima ukazali da se „optužbe protiv zatvorenika moraju potvrditi čvrstim dokazima“, kako je to za DW rekao član Komisije Abdul Šakor Dadras. On je dodao da samo „tvrdnje nisu dovoljne da bi se ljudi držali iza rešetaka“.

Već mesecima se zbog te teme vode oštre diskusije između vlada dve zemlje. U martu 2013. su Sjedinjene Države prepustile Avganistancima odgovornost za vojni zatvor u Bagramu. Ubrzo nakon toga je doneta odluka o oslobađanju 648 zatvorenika – od kojih je trenutno zatvoreno još 88 njih, o kojima je sada reč. Abdul Šakor Dadras smatra da oni nedužni sede u zatvoru. „Prema našim proverama, dosijei optuženika nisu urađeni prema važećim avganistanskim zakonima. Stoga pravno nisu važeći.“

Ni ova priča nije bez pozadine. Abdul Gafor Lival, šef avganistanskog Centra za regionalne studije u Kabulu, planirano oslobađanje zatvorenika interpretira kao poruku Kabula upućenu islamskim ekstremistima. „Avganistan želi da pokrene mirovni proces. I tim korakom vlada želi da poruči talibanima da ima ozbiljne namere po pitanju mirovnih pregovora“, navodi Lival za DW. Kako bi se rešio konflikt između Vašingtona i Kabula, potrebno je da bezbednosne službe obe zemlje „razmene informacije i dokazne materijale o osumnjičenima“. Tek onda je moguće sprečiti da se „pravi teroristi“ puste na slobodu, dodaje Lival.

Ključni trenutak za bilateralne odnose?

U SAD se potezi Kabula vide kao čisto dodvoravanje talibanima. Na američkoj strani ne kriju da ta tema dodatno opterećuje ionako zahlađene odnose. Oslobađanje zatvorenika bi odnosima dvaju država nanelo „nepovratnu štetu“, rekao je republikanski senator i vojni stručnjak Lindzi Grejem pri poseti američkoj ambasadi u Kabulu. Prema njegovim rečima, ovih 88 zatvorenika su odgovorni za smrt 60 vojnika međunarodnih trupa kao i 57 Avganistanaca. „Ukoliko zaista dođe do oslobađanja, to bi imalo neverovatno negativne posledice za budućnost odnosa između američkog naroda i avganistanske vlade“, dodao je Grejem.

Drugačije stvar vidi Džon Mekejn, takođe republikanski senator. On je tokom posete Kabulu izrazio nadu da bi uskoro moglo doći do dogovora oko planiranog sporazuma o bezbednosti. Nakon razgovora s odlazećim avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem, Mekejn je bio veoma optimističan. Sjedinjene Države strahuju da bi nakon povlačenja međunarodnih trupa Avganistan mogao da dublje potone u haos i stoga stvaraju pritisak da se brzo potpiše taj sporazum. Osim toga, on je ujedno uslov za dobijanje međunarodne pomoći Zapada. Karzai je do sada odbijao da potpiše sporazum jer je taj (neprijatni) zadatak hteo da prepusti svom nasledniku nakon izbora u aprilu.

Autorke: Esthr Felden / Marina Martinović
Odg. urednik: Nemanja Rujević