Teška godina za EU

Francuska, koja je predsedništvo preuzela 1. jula, odmah se okrenula novim projektima. Predsednik Nikola Sarkozi postavio je na noge Sredozemnu uniju i pokazao se kao vatreni zagovornik zaštite klime.

„Mi smo poslednja generacija koja može da spreči katastrofu. Ukoliko odmah ne učinimo nešto, generacije koje slede moći će još da ograniče štetu, ali ništa više neće moći da spreče“, poručivao je Sarkozi.

Prvi veliki izazov sukobi u Gruziji

Tek što je počelo francusko predsedavanje izbila je kriza na Kavkazu i došlo je do sukoba Rusije i Gruzije. Ruske snage su ušle u Gruziju. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je posle toga izjavio:

„Jasno je da, imajući u vidu najnovije događaje, ne možemo da se ponašamo kao da se ništa nije dogodilo“.

EU je prekinula pregovore sa Moskvom o novom sporazumu o partnerstvu. Istovremeno, Sarkoziju je uspelo da isposluje primirje između Rusije i Gruzije.

Jedva da je kriza smirena, nove nevolje – sa sasvim druge strane – zadesile su i Evropu, i ceo svet: finansijska kriza koja je počela u SAD prvo je zapretila bankama, a onda privredama zemalja.

A onda je usledila finansijska kriza

Nakon što je svako na svoju ruku pokušao da nešto učini vlade članica EU shvatile su da moraju zajedničkim naporima da spasavaju banke i donose programe za podsticanje privrednog rasta. Komesar za monetarna pitanja Hoakin Almunia ovako je objasnio prednosti zajedničke kacije:

„Jedan plus jedan (1+1) mogu da daju tri ako su mere za podsticanje konjunkture usklađene, ali mogu da daju i minus jedan, nulu ili čak minus dva ukoliko nema koordinacije“.

Nedeljama protekle jeseni nije bilo druge teme osim finansijske i privredne krize. Zatim su, postepeno, u prvi plan došli i drugi problemi. Tako je EU odlučila da pošalje brodove u vode oko Roga Afrike kako bi pomogla u suzbijanju piraterije. Uoči početka misije Havijer Solana je izjavio:

„To će biti solidna operacija. Cilj je da se pirati odvrate, spreče, zaplaše i da se zaštite brodovi, pre svega oni koji prevoze pomoć Ujedinjenih nacija“, rekao je Solana.

Zaštita klime je ponovo postala važna tema

Na sastanku na vrhu u decembru usvojen je dugo najavljivan paket mera za zaštitu klime, a nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila:

„Nas Nemce posebno raduje što su ključni elementi tog programa pripremljeni tokom našeg predsedavanja Evropskom unijom. Sada su dopunjeni i veoma me radujemo što smo uspeli u tome, što je bilo spremnosti na kompromis“.

Međutim, ekolozi zameraju da je u programu suviše ustupaka industriji.

Šta je sa Lisabonskim sporazumom?

Sa velikim olakšanjem na sastanku je primljeno obećanje Irske da će, ukoliko budu učinjeni značajni ustupci od strane drugih članica, raspisati ponovni referendum o Lisabonskom ugovoru. Predsednik Sarkozi bio je više nego zadovoljan i pun sebe:

„Mislim da danas niko ne može da osporava da je potreban energičan predsedavajući i da je neophodno istinsko rukovođenje“, rekao je Sarkozi.

U svakom slučaju, težak prelaz na češko predsedavanje koje počinje 1. januara.

Nije sve tako crno

Pored Irske, Češka je jedina zemlja u kojoj Lisabonski sporazum još nije ratifikovan i predsednik Vaclav Klaus ni ne krije da je protivnik ugovora. Međutim, potpredsednik češke vlade Aleksandar Vondra smatra da situacija i nije tako crna i kaže:

„Mislim da nije loša startna pozicija ako se ne očekuje mnogo. U tom slučaju moguća su samo pozitivna iznenađenja“.