Teška vremena za SAD i Meksiko

Samo četiri dana pre nego što je stupio na dužnost predsednika Meksika, Enrike Penja Njeto rukovao se sa Obamom u Ovalnoj sobi. Taj susret dvaju državnika u decembru prošle godine, bio je jasan signal za Vašington. „Mislim da taj susret pokazuje snažnu vezu između Sjedinjenih Država i Meksika. Nije to samo stvar politike, već i naroda. Dva naroda predstavljaju mnogobrojni građani Amerike koji putuju u Meksiko i tamo žive, i, naravno, neverovatan doprinos Amerikanaca meksičkog porekla našoj ekonomiji, društvu i politici“, rekao je tada Obama.

Enrike Penja Njeto odgovorio je podjednako srdačno: „Obojica smo veoma osetljivi na potrebe naših naroda. Pored toga, imamo zajedničku viziju stvaranja radnih mesta.“

Predsednik Obama rešio je da uzvrati posetu, a Bela kuća je još uoči Obaminog putovanja u Meksiko najavila da će glavne teme razgovora biti ekonomske i trgovinske veze. Istovremeno, dve zemlje imaju daleko preče probleme.

Problem doseljenika

Jedan od njih je reforma sistema imigracije. U Americi, „na crno“, živi oko 11 miliona ljudi, od kojih je najmanje osam miliona meksičke nacionalnosti. Posle višedecenijskog odlaganja, Američki kongres spreman je da ponudi rešenje.

Istovremeno, američki senator Marko Rubio kaže da predlog novog zakona o imigraciji ne daje amnestiju „ilegalcima“ – naprotiv, novi propisi predviđaju stroge provere, novčane kazne i takse, kao i naplatu poreza od doseljenika koji žele da regulišu svoj status.

David Marsijel je profesor na Univerzitetu u Los Anđelesu, predaje meksičku istoriju koja obuhvata i pogranična pitanja između SAD i Meksika. Taj stručnjak kaže da su političari u Vašingtonu konačno shvatili da tema imigracije može da privuče glasače. „Išao bih tako daleko da kažem da je to razlog da za trenutnu reformu sistema imigracije. Republikanci shvataju da neće dospeti nikuda bez glasova Latinoamerikanaca. Svakih 20 godina, njihov broj se udvostručuje. Prosečna starost je 27 godina. To ne zavisi od imigracije, u pitanju je prirodni priraštaj.“

Prava za imigrante u Ilinoisu

Guverner Iliniosa Pet Kvin upravo se vratio sa putovanja u Meksiko, gde je predvodio važnu trgovačku delegaciju. On je pozdravio Obaminu posetu toj zemlji. U Ilinoisu već postoji tzv. „Dream Act“, zakon po kome doseljenici bez papira mogu da dobiju privatnu stipendiju da bi se školovali. Takođe postoji i zakon koji ilegalcima omogućava da steknu vozačke dozvole, koje se u SAD, u mnogim situacijama, mogu koristiti kao lične isprave.

„Takve stvari pokazuju da smo sposobni da nešto učinimo. Možemo da uradimo nešto zajedničkim snagama, sa obe stranke, sa demokratama i republikancima, za dobrobit Amerike. Naša populacija imigranata ima veoma posebnu energiju. I zaista, ta energija će učiniti našu zemlju boljom“, kaže Kvin.

Droga i oružje

Daleko veći problemi postoje sa druge strane granice. U Meksiku već osam godina besni rat protiv narko-kartela, u kome je poginulo oko 73.000 ljudi, a 27.000 je nestalo. Manuel Kamačo Solis je veteran meksičke politike, nekadašnji šef diplomatije kao i bivši gradonačelnik glavnog grada Meksika. On smatra da dve vlade moraju da se pozabave pitanjem nasilja i bezbednosti. „Šta će biti meksička strategija po tom pitanju? Ne može sve da se svede na veći broj policajaca. Strategija mora da bude kompletnija, jer je važno da se Amerikanci uvere da u Meksiku nastojimo da poštujemo ljudska prava.“

Preko 90 odsto vatrenog oružja koje se nalazi u rukama meksičkih kartela, dolazi iz SAD. Ipak, kontrola nad tom trgovinom ne postoji. Operacija „Fast and Furious“, koju je 2006. do 2011. vodio Američki biro za alkohol, duvan i oružje, završila se katastrofalno. Naime, istražitelji su pokušali da prate isporuke oružja tako što su dozvolili legalnim trgovcima da, preko posrednika, prodaju oružje kartelima. Pronađeno je samo 700 od oko 2.000 komada tog vatrenog oružja, a jedan od pištolja korišćen je za ubistvo američkog graničara Brajana Terija u Arizoni 2010.

Nema kontrole oružja u SAD

Američki senatori su prošlog meseca blokirali pokušaj da se uvede provera ljudi koji kupuju oružje. Predsednik Obama izjavio je da je to „prilično sramotan dan za Vašington“, ali i dodao da „inicijativa još nije gotova“. Pored toga, zabrana kupovine automatskih pušaka istekla je 2004. i nikada nije produžena.

Manuel Kamačo Solis kaže da Meksikanci nemaju neodumica po pitanju kontrole oružja: „Mi smo u potpunosti saglasni sa predsednikom Obamom, i u potpunosti protiv Američkog udruženja vlasnika oružja (NRA). Meksiko nije samo puki posmatrač. Moramo maksimalno da se potrudimo da ljudi koji podržavaju takve odluke (o neuvođenju kontrole), pretrpe štetu po svoj imidž. Jer ako vas ništa ne košta, radićete to i dalje.“

Rolando Soliz upravlja prestižnom firmom za obezbeđenje u Meksiku. On takođe apeluje na političare da zaustave poplavu oružja koja iz SAD stiže u Meksiko. Soliz je bio agent američke tajne službe pune 23 godine. Radio je kao telohranitelj predsednika Niksona, Forda, Kartera, Regana, kao i Buša starijeg. Soliz tvrdi da vatreno oružje valja zaustaviti još pre ulaska u zemlju. „Da bismo pooštrili kontrolu, moramo da sarađujemo sa Meksikancima na granici. Moramo da kontrolišemo one koji kontrolišu granicu. To je od kritične važnosti“

Kritičan trenutak, za kritične odluke. Ni Obama ni Njeto nemaju mnogo vremena za rešavanje tih problema.

Autori: Džems Blers, Meksiko siti / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković