TEŠKI DANI ZA NEMAČKE MLEKARE

Dugačka štala mrke boje dominira prizorom u seoskom domaćinstvu mlekara Tomasa Lipšena. U osvetljenoj hali odmara se telad. Njihove majke tog toplog letnjeg dana mirno pasu na livadi. Lipšen, koji živi u selu Vahtbergu kod Bona, ima ukupno 85 krava muzara. On sa ponosom pokazuje svoja moderna mlekarska postrojenja, kao i elektronsku banku podataka, u kojoj se nalaze generalije svake od njegovih krava. Pre nekoliko godina Tomas Lipšen je preuzeo ovo seosko domaćinstvo od svoga oca, zatim ga je modernizovao i proširio. On se nada da će jednog dana njegov sin nastaviti ovu porodičnu tradiciju. Ali ako se privredna situacija i dalje bude razvijala kao danas onda on vidi mračnu budućnost:

”Trenutno se očekuje vrlo mala zarada kada se radi o držanju krava za mužu. Naši troškovi za proizvodnju litra mleka iznose oko 30 centi. A ako posle taj litar prodamo za 27 centi, onda se zna da se ne može raditi, a da se ne pokriju troškovi”.

Tomas Lipšen, njegova žena, ostareli otac i jedan praktikant rade od jutra do mraka. Kada je vreme berbe kukuruza izlazi se na polje i ubira letina. Osim toga štale se moraju održavati čisto, treba popravljati ogradu, opravljati mašine, obavljati posao i u kancelariji i naravno svakodnevno musti krave, hraniti ih i starati se o njima.

”Ja živim sa tim životinjama od pola sedam ujutro do uveče. A ako se neka krava teli noću, onda nema spavanja”, kaže ovaj poljoprivrednik.

A pri svem tom radu zarada je mala.

”Čitav posao ima godišnji obrt od oko 300.000 evra. Ako nam od toga ostane čisto 25.000 evra za život onda je još dobro. Ali to se ne dešava uvek. Zaradi se i manje i od toga mora da živi cela porodica, a ako ide dobro onda se mora ponovo investirati, nekad se mora kupiti i novi traktor. Ponekad se misli da je 25.000 ili 30.000 mnogo para, ali to nije tako, jer se mora opet iznova investirati", navodi Lipšen.

Nemačko udruženje seljaka tvrdi da su niske cene mleka kod nemačkih mlekara prouzrokovale gubitak na zaradi od milijardu i 200 hiljada evra, a da u to nisu uračunate povećane cene energije, goriva i stočne hrane. Rudolf Šmit, šef odeljenja za mlekarstvo pri Nemačkom savezu seljaka rasvetljava pozadinu problema:

”Ove niske cene mleka imaju različite uzroke – s jedne strane to je dogovorena argrarna reforma Evropske unije, naročito kada je reč o mlekarstvu, koja zapravo znači da cene putera i mleka u prahu u proseku treba da se snize za 25, odnosno 15 odsto. Sledeći razlog je proširenje Evropske unije na istok, pa se pretpostavljalo da će mlečno tržište Evropske unije posle 1. maja biti preplavljeno proizvodima iz zemalja koju su pristupile Uniji i treća tačka je moć koju trgovine imaju na tržištu, naročito diskaunteri”.

Medju najveće diskauntere, odnosno one koji prodaju robu po nižim cenama, u Nemačkoj spadaju lanci samoposluga Aldi, Lidl i Peni. Oni raspisisuju naloge za isporuku miliona litara mleka, tako da proizvodjači mleka ulaze u oštru medjusobnu borbu. Onaj ko ponudi najnižu cenu dobija posao. Ali pri takvom sistemu seljaci ostaju kratkih rukava, što Rudolf Šmit ovako objašnjava:

”Ako Aldi kaže nekoj mlekari da može da plati samo cent i po manje, onda mlekara to prenosi na seljake. Mlekara zadržava maržu, a šta biva sa seljakom? On onda može sebi, da tako kažem, da isplati pet evra manje prihoda, ili da manje plati svoje radnike”.

Kod proizvodjača mleka je raspon izmedju troškova proizvodnje i prodajne cene sve veći. Posledica toga je da će svake godine izmedju 5.000 i 8.000 njih prestajati da se bavi tim poslom, prognozira Rudolf Šmit.

”Mi trenutno očekujemo ogroman strukturni zaokret u mlekarstvu. To, dakle, znači da će mnogi poljoprivrednici koji se bave mlekarstvom zbog trenutnih cena mleka izaći iz proizvodnje, a pre svega zato što se srednjorono ne naslućuje poboljšanje situacije. Jer Evropska komisija neće samo ove godine sniziti cene putera i mleka u prahu, već i narednih godina – sve do 2008 i 2009. godine. Sniženje cena nije samo najavljeno, već je utvrdjeno i zbog toga mnogi poljoprivrednici mlekari napuštaju proizvodnju mleka.

Početkom godine su mnogi mlekari sa svojim kantama za mleko i klepetušama protestovali pred minsitarstvom poljoprivrede u Berlinu protiv niskih cena mleka. Tomas Lipšen ovako objašnjava njihove razloge:

”Ja volim ovaj poziv, čak i ako donosi dosta problema i malo novca za mnogo rada, ali to je lep poziv. Čovek je stalno napolju u prirodi i zato je to lep poziv. Ali okvirni politički uslovi takodje moraju da budu takvi da mi od toga možemo da živimo. Ništa ne pomaže to što je poziv lep, ako ja moram stalno nešto da rasprodajem da bih mogao dalje da egzistiram. U tom slučaju ću kad-tad propasti”, zaključuje ovj mlekar iz okoline Bona.