Teško do zabrane NPD-a

Signali iz sveta politike su kontradiktorni – mada zapravo svi žele isto i svi se slažu: NPD je stranka koja okuplja desne ekstremiste koji su neprijateljski nastrojeni prema nemačkom ustavu. Međutim, šta činiti – to je pitanje oko kojeg se mišljenja razilaze: Bundesrat, u kojem je predstavljeno svih 16 zemalja, federalnih jedinica, već u decembru je izglasao da se pred Saveznim ustavnim sudom podnese zahtev za zabranu NPD.

Dakle, jasno je da će se deset godina posle prvog, iz tehničkih razloga propalog pokušaja zabrane, sada pokrenuti novi proces. Međutim, Bundesrat se nadao da će Bundestag i Savezna vlada „pogurati proces“, svojim identičnim zahtevima za zabranu NPD-a. Na taj način bi politička poruka bila najjača. Ipak, čini se da od toga najverovatnije neće biti ništa.

Nemačka savezna vlada je svoju odluku o tome da neće podneti poseban zahtev za zabranu NPD-a danas i zvanično saopštila, ali su liberali (Stranka slobodnih demokrata FDP), manji koalicioni partner u Berlinu, istrčali pred rudu i još ranije se javno izjasnili protiv zahteva za zabranu. Lider te stranke Filip Resler rekao je da je protiv procesa o zabrani NPD-a u ime svih pet ministara iz redova Liberala. Reslerova reč ima težinu, pogotovo jer on ne samo da je ministar ekonomije već zamenik kancelarke Angele Merkel.

Prvi pokušaj – propao

Prvi pokušaj zabrane NPD-a, 2003 godine koji su pred ustavnim sudom zahtevali Bundesrat, Bundestag i savezna vlada propao je jer su dokazi većinom poticali od krtica ubačenih u redove te stranke. Ustavne sudije tada su odlučile da je nemoguće isključiti da su te krtice, odnosno tajni agenti, bile pod kontrolom države. Zbog toga se ovaj put dokazi protv NPD-a zasnivaju na izvorima koji su dostupni javnosti – i to bez izuzetka.

Mada se čini da su greške napravljene prvog pokušaja zabrane uklonjene, posebno liberali procenjuju da je opasnost od drugog neuspeha veoma visoka. Lider stranke Filip Resler ovako opravdava taj stav: „Na vreme sam dao do znanja da su liberali uvereni da ne možete zabraniti glupost. Protiv NPD-a se treba boriti obrazovanjem, informisanjem i politikom. To će i dalje biti naš stav.“

Ali i ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih iz Hrišćanski socijalne unije (CSU), sestrinske partije vladajućih Demohrišćana, bio je od početka skeptik. On je svoj stav, između ostalog, obrazložio sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava (ECHR), koji bi mogao biti stroži nego Savezni ustavni sud Nemačke, kada se radi o kriterijumima za zabranu stranaka.

A šta na sve kaže kancelarka Angela Merkel: „Tu je ,s jedne strane veoma impresivna kolekcija činjenica. Na drugoj strani, mi smatramo da ima nekih pravnih rizika. Jedinstveni smo u tome da se, pored pitanja zabrane jedne partije, protiv desnog ekstremizma treba boriti na svim frontovima. To je zadatak za društvo u celini.“

Autori: Marsel Firstenau / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković