Težak posao negovatelja u Nemačkoj

Slavonka Dragica Mitler više od 30 godina radi kao negovateljica u Domu za stara lica Rozental u Bonu. Ona svakodnevno brine o starim osobama u toj ustanovi – deli im hranu i lekove, presvlači ih i sa njima razgovara. Kaže da je srećna što se bavi tom humanom profesijom, ali istovremeno ističe: „Posao je težak, fizički i psihički.“ Zato ona svima koji razmišljaju da prihvate ponudu za posao negovateljice ili negovatelja u Nemačkoj preporučuje da najpre preispitaju koliko zaista vole taj poziv. Jer, bez ljubavi i velikog požrtvovanja, kaže Dragica, ne ide, pogotovo kada negovatelji vremenom i sami počnu da osećaju bolove koje prouzrokuje naporan fizički rad. „Leđa počnu da bole isto kao i zglobovi. Ipak, ja sam lično zadovoljna. Poznajem žene, a najviše je žena u tom poslu, koje su nakon tri-četiri godine odustale, jer njihova kičma više nije izdržala taj napor.“

Diskriminacija na radnom mestu

Napor, kaže Dragica, nije samo fizičke prirode. Stanovnici doma su pretežno starije osobe, neki od njih su imali teška iskustva u prošlosti i njihov mentalni sklop se u starosti promenio. „Ljudi su sve stariji, a sve što su stariji to su i u glavi, da kažem, labilniji.“

To je i jedan od razloga što i u Domu za stara lica Rozental u Bonu ponekad dolazi do neugodnih situacija, pa i slučajeva diskriminacije negovatelja koji su stranog porekla. Desi se tako da neki od stanovnika Doma odbijaju da ih neguju stranci, kaže Rajnhard Šmit, upravnik te ustanove u kojoj je zaposleno oko 150 radnika: „To su ljudi koji pripadaju takozvanoj ratnoj generaciji, imaju 80 i više godina. Može se desiti da odbiju negu, ali mi onda reagujemo na odgovarajući način, pokušamo da rešimo problem. Ipak, takve situacije kod nas ne predstavljaju svakodnevicu.“

U nekim drugim domovima za stare bilo je slučajeva u kojima su starice sasvim preplašene zvale policiju kada bi videle da negovateljica koja im je donela jelo, nosi maramu.

Nepoznavanje jezika – velika prepreka

Gertrud Rucen već sedam godina živi u Domu za stara lica Rozental u Bonu. Ona kaže da problemi nerazumevanja sa negovateljima najvećim delom leže u činjenici da mnogi koji su došli iz inostranstva, još uvek ne poznaju dovoljno nemački jezik: „Ne razumeju jezik i onda ne znaju šta da rade. Upravo smo sada imali jedan takav slučaj. Nije imala pojma šta da radi.“

Jezik nije jedini problem. Bruto plata negovatelja u Nemačkoj se, u zavisnosti od vrste tarifnog ugovora, kreće između 1.900 do 2.200 evra, što mnogima nije dovoljna motivacija da se opredele za tu profesiju. U te sume, istina, nisu uračunati dodaci za noćni ili rad tokom praznika. Dragica Mitler je, kako kaže, zadovoljna svojim primanjima s obzirom na to da je u ovom poslu već više od tri decenije. Ipak, posla je sve više i to bi, smatra, na adekvatan način moglo i da se nagradi: „S obzirom na to koliko ima posla, plate bi mogle da budu bolje. Ljudi koji u Nemačku dolaze zbog posla, ne mogu ni da zamisle koliko je to mnogo posla. Svakome ko namerava da dođe ne bih preporučila da dolazi samo zbog novca.“

Novac kvalifikovanom medicinskom osoblju iz zemalja bivše Jugoslavije u prošlosti nije bio jedini razlog za dolazak u Nemačku, kaže direktor Doma za stare Rozental Rajnhard Šmit. „Radnici iz bivše Jugoslavije su veoma motivisani, vole svoj posao, angažovani su. Mi imamo šest radnika iz tog dela Evrope i zbog toga smo veoma srećni.“

Do kraja 2014. bi oko 500 kvalifikovanih negovatelja i negovateljica samo iz Bosne i Hercegovine trebalo da dobije posao u Nemačkoj. Dobijanje posla povezano je sa određenim uslovima, kao što je poznavanje nemačkog jezika. „Ostali neophodni uslovi trebalo bi da budu objavljeni uskoro, kada se raspiše javni poziv“, ističe Adnan Delić, direktor Agencije za rad i zapošljavanje BiH. On je nedavno, sa predstavnicima nemačke Agencije za posredovanje stručne radne snage, potpisao u Bonu sporazum o zapošljavanju negovatelja iz BiH.

Autorka: Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković