Težak put do dobre kapljice

U početku nisam imao osećaj da je to neki posao. Recnuo bih makazama i grožđe mi je samo padalo u ruku ili u crvenu kantu pod lozom. Jesenje sunce grejalo mi je leđa i vrat. Nakon nekog vremena ljubičasti sok mi se zalepio za prste. Od njega će jednog dana nastati kasni burgundac, crno vino po kojem je poznat jug pokrajine Baden. Brežuljkasti kraj u blizini francuske granice i Rajne podseća pre na Toskanu nego na ono što čovek podrazumijeva pod tipičnim jugom Nemačke. Na padinama brdovitog kraja Kajzeštul prostiru se vinogradi. Putići kojima retko kada prođe pokoji automobil vijugaju kroz sočno zelenilo – kao na nekoj idiličnoj razglednici. A samo 15 minuta vožnje automobilom od te prekrasne prirode je poznati studentski grad Frajburg sa svojom slavnom srednjevekovnom katedralom.

Turisti u vinogradu

Nakon sat vremena u pognutom položaju osećam da me probadaju krsta. Počinje da biva jasno da je berba grožđa ipak posao – i to verovatno vrlo naporan posao. Štefani Kis me hrabri smeškom kroz listove loze. Kod žene s druge strane loze, svaki pokret je na svom mestu. Za trenutak zadržava jedan grozd u ruci, kao da ga meri. Biće ovo dobra berba. Ali ipak izgleda malo zabrinuto. „Cele godine radimo za ove četiri nedelje berbe. Tada se mnogo toga odlučuje. Svaki put kada je berba gotova, padne mi ogroman kamen sa srca“, kaže ta 37-godišnjakinja. Njena porodica ima jednu vinariju u Iringenu. Njihovo vino je na dobrom glasu, ali porodica više ne može da živi samo od svojih vinograda. Zato iznajmljuju sobe turistima i zbog toga u vinogradu, pored Štefani Kis i nekoliko sezonskih radnika iz Poljske, grožđe beru i turisti.

Na trenutak nisam pazio i – cvik! – umesto u čokot grozda zarezao sam u sopstveni prst. Prilikom berbe grožđa u stvari ne može mnogo da se pogreši. Osim što, naravno, treba gledati šta se seče. Moja sledeća žrtva je žica oko koje se obmotava loza. Štefani Kis reaguje opušteno – očigledno nisam jedini nespretan gost s kojim je imala posla. Ostali turisti mi se pomalo smeju. Redovni gosti su već savladali tehniku. Mnogi već godinama provode svoj odmor ovde, u mestu u kojem se sve vrti oko vina. „Ja najradije dolazim u jesen“, kaže Klaus Šlajter iz Kasela. Taj 69-godišnjak već 15 godina sa svojom suprugom dolazi u kraj u kojem se umesto bršljana po zidovima kuća penje vinova loza, a putokazi su napravljeni od starih buradi. „Za vreme berbe ovde vlada posebna atmosfera. Čovek može zaista da oseti uzbuđenje ljudi“, priča on.

Celogodišnji turizam

Osim grožđa, u ovom kraju uzgaja se sve što je tipično za region. U proleće su to špargle, leti jagode i maline. Nešto kasnije jabuke, kruške i marelice. Veliki deo njih koristi se za proizvodnju rakije. U jesen dolaze na red bundeve. Ali uprkos tome, najvažniji plodovi za dušu i novčanik ovdašnjeg stanovništva su plodovi koje daje vinova loza: grožđe od kojega se pravi rizling, Miler-Tirgau (Müller-Thürgau), sivi i kasni burgundac. Šta znači proizvoditi vino turisti mogu „iz prve ruke“ da saznaju u svako doba godine. Svekrva Štefani Kis je direktorka Turističkog biroa u Kajzerštulu i u tu svrhu je osnovala program „Pogledajte vinaru preko ramena“. On obuhvata obilazak vinarija, šetnje kroz vinograde i degustaciju vina.

Ali najveći hit za većinu turista u tom regionu jeste berba grožđa. „Upravo sam primila prve rezervacije za oktobar 2015“, kaže nam zadovoljno Elvira Kis. Većinom su to porodice s decom, penzioneri koji uživaju u jesenjem suncu i biciklisti koji jurcaju po obroncima Kajzerštula. Uslovi za biciklistički trening tu su veoma dobri. Nekadašnja biciklistička zvezda Jan Ulrih je u tom kraju živeo deset godina.

Nagrada: lokalni specijaliteti

Mene nakon još jedne kante koju nosim u veliko bure bole mišići ruku i ramena, tanka metalna ručka urezuje mi se u dlanove i to uprkos činjenici da je berba za turiste „lajt-verzija“. Nisu me poslali na najstrmije obronke, a već mi je nakon dva sata dosta. Nadam se pritom da se štrecanje u krstima i lagana bol u mišićima neće pretvoriti u pravu upalu mišića i da me neće ukočiti leđa. Štefani Kis me poziva da s njima užinam u vinogradu. Među lozu je postavila baštenske garniture. Na stolu su sami lokalni specijaliteti: sir, slanina, belo vino i seoski hleb – sve to na kockastom stolnjaku. To mi se sviđa. Konačno, ipak je ovo trebalo da bude turistički izlet.

Autori: Sebastijan Volfrum / dd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković