Teret nepismenosti

Kurs za opismenjavanje na narodnom univerzitetu u Krefeldu. Greši onaj ko očekuje da će ugledati neke čudne ljude. Polaznici, njih sedam, različitih starosnih dobi, imaju porodicu, posao. Ono što ih razlikuje od ostalih jeste činjenica da ne znaju da čitaju i pišu. Na kurs su došli sa različitim predznanjem. Jedni znaju dobro da čitaju, drugi uopšte ne; neki mogu da napišu proste rečenice. Betris Konen, organizuje kurseve za opismenjavanje: "U početku su polaznici bez samopouzdanja, opterećeni svojim neznanjem i zbog tog tereta se osećaju vrlo loše. To je njihov najveći životni problem“.

Gubitak posla ih "osvestio"

Za mnoge od njih taj problem je tek nedavno postao akutan. Tek kada su izgubili posao postalo im je jasno da su njihove šanse na tržištu rada veoma male. Učesnik kursa za opismenjavanje Peter kaže da ranije nije bilo neophodno biti pismen jer je bilo dovoljno posla; sada je situacija drugaöija i nezaposlenost je velika. "Ja sam 25 godina imao posao i dobro sam zarađivao. Sada je moja budućnost veoma neizvesna“.

Analfabete često nailaze na nerazumevanje. Jasmin kao i Peter pohađa kurs i ističe da joj je često bilo veoma neprijatno kada bi ljudi saznali da je nepismena. "Nedavno su u jednom preduzeću tražili da nešto pročitam i potom vikali i pitali u kom ja to vremenu živim. Bilo mi je zlo. Morala sam da izađem“.

Trikovi za prikrivanje nepismenosti

Nepismene osobe upotrebljavaju sve moguće trikove kako bi sakrile svoje neznanje; obično stave ruku u gips, zatvore oko, prave se da su bolesni, otvaraju bolovanje ili kažu da su zaboravili naočare.

Sve analfabate žele da se opismene ali teško prave prvi korak ka ostvarivanju te želje. Betris Konen kaže da je prvi korak jako težak, jer ne znaju šta ih čeka. "Njihov strah nije za potcenjivanje“.