Teritorijalna autonomija za manjine ili decentralizacija?

Tim eksperata nevladinih organizacija, okupljen oko Centra za regionalizam, takođe je uočio da se prema Nacrtu Statuta uvode novi upravni okruzi na teritoriji pokrajine, koji, da li slučajno ili ne, objedinjuju opštine na severu Vojvodine, u kojima u većini žive Mađari.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, za Dojče vele kaže da objašnjenje predlagača Statuta da je reč o decentralizaciji vlasti naprosto ne stoji:

"Obrazloženje nije dobro, jer upravni okruzi ne predstavljaju decentralizaciju, već dekoncetraciju vlasti. Prema tome, odmah iza toga može da stoji sumnja da je to nagodba predlagača da se zaokruže opštine koje su na severu Bačke. To, dakle, nije decentralizacija vlasti, nego samo izaziva sumnju da bi neki od tih okruga mogli kasnije da se razviju u nešto drugo, što zapravo ne treba Vojvodini".

Priča o separatizmu deplasirana?

Popov kaže da niko ne može da dokaže da je namera predlagača Nacrta Statuta zaista bila uvođenje teritorijalne manjinske autonomije, ali dodaje da već sama sumnja u to može da ima veoma negativne posledice:

"Objektivno, nije dobro što je moguće izvlačiti takav jedan zaključak iz ovakvog jednog člana koji predviđa uvođenje pokrajinskih upravnih okruga. To može da izazove sumnje, što onda ima drugačije reperkusije po celu priču."

Predstavnici takozvanih patriotskih stranaka iskoristili su ovo rešenje u Statutu za nastavak svojih optužbi za navodne separatističke namere vojvođanskih vlasti. Predstavnici vladajuće proevropske koalicije sve optužbe tog tipa odbacuju i navode da u Vojvodini živi 70 odsto Srba, te je svaka priča o separatizmu potpuno deplasirana.

Očito, dok se Predlog Statuta ne pojavi pred poslanicima Skupštine Vojvodine 14. oktobra, čućemo još puno različitih tumačenja. A međusobne optuzbe bez sumnje će dostići vrhunac kada Statut dođe na dnevni red Skupštine Srbije, koja takođe treba da ga potvrdi.