Teror pozitivnog razmišljanja

Da li još pamtite „Ljubavnu priču“ sa Eli Mekgrou i Rajanom O’ Nilom. „Lav stori“! Oni se vole, ona umire. Od leukemije. Taj film utisnut je u naše sećanje i u naše uši... Danas sve češće gledamo ostvarenja u kojima glavni junaci oboljevaju od pošasti današnjice – raka.

„Film u kome je moguće smejati se raku“

Nedavno smo izveštavali o nemačkom filmu „Zaustavljen na putu“ (Halt auf freie Strecke). Sada je u nemačkim bioskopima američki film sa „popularnom“ temom - „50/50 Prijatelji za (pre)življavanje“ [50/50 - Freunde fürs (Über)Leben]. U novinama se pompezno najavljuje kao film u kome je sasvim moguće smejati se raku. Reditelj Džonatan Livajn i sam je, pre nekoliko godina pobedio strašnu avet i sada je o svojoj borbi napravio film za koji kritičari kažu da je jedinstven jer kod gledalaca istovremeno izaziva i smeh i suze!

Pa zar ne žele svi reditelji ovog sveta da vam izmame i suze i smeh? Zar ne ponavljaju svi glumci da likovi nisu samo crni ili beli? Zašto nas vređaju nemački kritičari i pričaju da je sasvim moguće da je borba protiv karcinoma možda teška tema da bi je reditelji obradili kao komediju, pa je upravo zato američki reditelj snimio (izmislio) tragikomediju!?

Dalje, kažu da se radi o sjajnom filmu prepunom emocija. Nemci u umetnosti inače beže od emocija kao od đavola, ali se istovremeno uvek obraduju kada se te iste emocije ipak nekako proguraju na pozorišne daske ili neki od ekrana.

Jedna kritičarka u vezi filma „Prijatelji za (pre)živaljavanje“ piše o „teroru pozitivnog razmišljanja“ iz kojeg naravno proizlazi da je rak ono što mi sami od njega napravimo. Shodno tome, preživljavaju oni koji pozitivno misle, koji imaju dobru energiju, borci…

Važno je samo pozitivno razmišljati?

Odvajkada je filmska, kao i sve druge umetnosti, platforma za projekciju naših strahova i našeg savladavanja istih. Ranije smo se plašili ratova, potom prirodnih katastrofa, danas se akcija preselila u našu unutrašnjost. Borba sa bolešću naravno nije novost, ali ova tema se ne obrađuje dovoljno ozbiljno.

Tumor je samo kritična tačka koja nekim sjajno-izgledajućim, negovanim, glavnim junacima služi da dobro upakovani proleću kroz hemoterapije, kompjuterske tomografije, kao mogućnost za izlazak iz dosadne neaktivne svakodnevice.

Jer, kako to reklame, knjige, novine i popularna psihologija kažu, teška stanja, depresiju, bolove, mračnu zapitanost moguće je pobediti pozitivnim razmišljanjem. Ko pozitivno misli dobija sve što poželi. Upravo tako se završava i film „50/50 Prijatelji za (pre)življavanje“.

Potrošaki odnos i prema bolesti

Sve se menja, pa smo tako ranije, posle gledanja „Ljubavne priče“, razmišljali o ljubavi, a posle gledanja današnjih, tako učestalih filmova o borbi sa rakom, razmišljamo o tome da čak i umetnici koji su sami prošli kroz pakao bolesti, prema njoj imaju krajnje potrošački površan odnos.

Autorka: Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković