Teroristička opasnost preti Turskoj

Turska stranka ekstremne levice, Revolucionarno narodno oslobođenje-front (DHKP-C), koja je preuzela odgovornost za samoubilački napad na američku ambasadu u Ankari, direktnu odgovornost za „svaku prolivenu kap krvi u Siriji, Avganistanu, Iraku, Libiji i Egiptu“, pripisuje SAD.

Ekstremisti upozoravaju da nedavni napad na američku ambasadu u Ankari neće biti poslednji te vrste. Oni navode da SAD treba da uklone protivraketni sistem „Patriot“ koji Tursku štiti od mogućih napada iz Sirije. Turskoj vladi takođe je upućena pretnja uz napomenu da su sve mere bezbednosti besmislene. Turski mediji prenose da su snage bezbednosti 2008. i 2010. sprečile napade na premijera Redžepa Tajipa Erdogana koje su planirali pripadnici Revolucionarnog narodnog oslobođenja-front.

Da li postoji veza sa Sirijom?

Ukazivanjem na rakete „Patriot“, DHKP-C, islamističke i nacionalističke grupe pokazuju da su protiv Erdoganove politike prema Siriji. Nedavno su nacionalisti na granici sa Sirijom napali nemačke vojnike očigledno misleći da su američki.

Komentator Deniz Zejrek u listu „Radikal“ podseća čitaoce da je Revolucionarno narodno oslobođenje-front još 90-ih godina sarađivao sa sirijskim režimom. On navodi da ta saradnja i danas traje i da kroz građanski rat u Siriji, u kojem turska podržava opoziciju, dobija novu dimenziju. Prema izveštajima tajnih službi, sirijski predsednik Bašar el-Asad nedavno je tim grupama odobrio finansijsku i logističku podršku.

Atentator boravio i u Nemačkoj

Jasno je da je napad pažljivo pripreman. Atentator Sanli je, prema navodima medija, nakon izlaska iz turskog zatvora 2001. godine otputovao u Nemačku. Turski ministar unutrašnjih poslova Muamer Guler kaže da se Sanli, preko Grčke, sa falsifikovanim ličnim dokumentima, ponovo vratio u Tursku.

Revolucionarno narodno oslobođenje-front je u Nemačkoj okarakterisan kao manje značajna organizacija. U nedavno objavljenom izvještaju o zaštiti ustava, nemački agenti navode da je nakon više policijskih akcija na članove te grupe, upitno „koliko još duga je ta organizacija u stanju da nadoknađuje nedostatke i slabosti u rukovodstvu i organizaciji“.

DHKP-C nije jedina radikalna grupa koja planira i vrši nasilje u Turskoj. Fikret Bila, kolumnista koji ima dobre veze u vladi i bezbednosnom aparatu, u listu „Milijet“ piše da aktuelni napori na rešavanju kurdskog pitanja mogu dovesti do povećanog rizika od novih napada.

Da li postoji veza sa pregovorima sa Kurdima?

Ubistvo tri kurdske aktivistkinje u Parizu 9. januara okarakterisano je kao znak da radikalne snage žele da pokušaju da spreče sklapanje mira između Turske i ustanika Radničke partije Kurstisana (PKK). Bila u svom tekstu navodi i činjenicu da postoje grupe koje su u senci skoro 30-godišnjeg konflikta sa Kurdima zaradile mnogo novca, pre svega na osnovu trgovine drogom i ljudima.

Bila kao i Gungor Mengi, glavni komentataor u listu „Vatan“, smatraju da bi moglo doći do novog nasilja. Mengi je, nakon napada u Ankari, napisao da „nemiri na Bliskom istoku, sve veći antiamerikanizam u regionu kao i jasna pristrasnost Ankare u sirijskom ratu, čine Tursku potencijalnom terorističkom metom. Moramo biti spremni. Međutim, da li smo na to spremni“, pita se Mengi. Odgovor na to pitanje Ankari trenutno niko ne može da pruži.

Autori: Tomas Zajbert / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković